VICOTEKA

Šta je to depresija:
• Depresija je kada kupiš hulahop da vrtiš, a on ti taman!

Na sudu tužilac pozove svog prvog svedoka, bakicu od blizu 80 godina i upita je:
• Gospođo, poznajete li me?
• Kako Vas ne bih poznavala, gospodine. Znam Vas još kao dečaka, ali moram Vam iskreno reći da sam se u Vas jako razočarala. Uvek ste lagali, varali svoju ženu, tračarili ste ljudima iza leđa i manipulisali njima. Vi mislite da ste velika faca, a ustvari nemate mozga ni koliko muva bez glave. Da, ja Vas dobro poznajem ...
Tužilac potpuno zbunjen, upita dalje:
• A poznajete li gospođo ovde prisutnog branioca?
• Da, naravno da poznajem i tog gospodina. Znam ga iz vremena dok je još bio mladić. On je lenština, prevrtljivac i ima problema s alkoholom. On ne može da uspostavi normalan odnos ni sa kim, a bije ga i glas da je najlošiji advokat u zemlji. Da ne spominjem da vara svoju ženu sa tri druge, među kojima je i Vaša žena. Da, da, dobro ga poznajem ...
Branilac samo što nije dobio infarkt. Sudija naredi obojici advokata da mu priđu i tihim glasom im reče:
• Slušajte vas dvojica idiota, ako bilo koji od vas upita babu poznaje li i mene, idete obojica pravo u zatvor ...

Pričaju tri drugara i hvali se prvi:
• Ja sam moju ženu poslao u Vrnjačku banju na sedam dana!
Drugi kaže
• Ja sam moju poslao na Kopaonik na deset dana!
Treći kaže:
• Ja, na žalost, nisam pri parama pa svoju jebem sam!

Indijanci odu kod vrača da ga pitaju kakva će zima biti.
• Jaka i hladna - kaže on.
Oni spreme gomilu drva, ali zima bude blaga, pa potroše samo pola. Naredne godine opet odu kod vrača.
• E, ova će da bude stvarno žestoka! - kaže on.
Indijanci spreme još više drva nego prošle godine, a zima opet bude blaga. Treće godine opet oni kod vrača, a vrač kaže:
• Dođite sutra.
Sutradan ode vrač u grad kod meteorologa i pita ga:
• Kakva će zima da bude?
• Jako duga i jako hladna.
• Kako znaš? - upita vrač.
• Pa, eno Indijanci u planini već treću godinu spremaju drva za ovu zimu.

Legnu Fata i Mujo u krevet. Mujo počne milovati Fatu po grudima i kaže:
• Kad bi ove sise mogle nositi mleko, ne bi nam uopšte trebale krave.
Zatim joj počne milovati zadnjicu i kaže:
• Kad bi ova guzica mogla nositi jaja, ne bi nam trebale kokoške.
Tada ga Fata uhvati za mlitavu muškost i kaže:
• Kad bi ovaj tvoj mogao stajati pravo, ne bi nam uopšte bio potreban tvoj prijatelj Haso.

Sretnu se dve prijateljice, pa će jedna:
• Šta to čujem, pozirala si jednom slikaru?
• Da, slika se zove: Eva i zmija!
• Aaa, ... ko je pozirao za Evu?

Kineski tržni centar na Novom Beogradu, ulazim u jednu radnju, uzimam nešto sa police i prilazim da platim. Rade dve kineskinje, pitam jednu:
• Izvini, može kesa?
• Neće keca, ima muža - odbrusi mi ona!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

Prva menstruacija .... nekad:
• Maaamaaaaa, krrrvvvvvvv!
Sad:
• Toooooo, nisam zaglavila!

Uhvatila mačka miša i taman da ga pojede, miš će njoj:
• Nemoj maco, namestiću ti da pojedeš mog brata, ima bar 3 kila!
• Ma, meni se baš ti sviđaš.
• Nemoj, maco, namestiću ti moju sestru, da samo znaš kako je bela i debela!
• Ali, ti si baš sladak i ukusan.
• Nemoj, evo, namestiću ti mog ćaleta, znaš da je k’o tenk!
• Hmmm ... njega već odavno sanjam u stomaku. Može!
Pusti njega mačka, ali on odmah ulete u rupu.

Pouka priče: Obećavaj mački kule i gradove dok ne uđeš u rupu, a onda se pravi lud.