VICOTEKA

Šta je to depresija:
• Depresija je kada kupiš hulahop da vrtiš, a on ti taman!

Dogovaraju se Milojko i Javorka o odmoru, pa Javorka pita:
• Šta misliš Milojko, šta je bolje za tvoje zdravlje, da idemo na more ili na planinu?
Milojko odgovori:
• Za moje zdravlje bi najbolje bilo da ti odeš na planinu, a ja na more!

Perica:
• Ćale, ko jebe, onaj gore ili dole?
Ćale:
• Onaj gore, sine.
• E da vidiš kako je keva izjebala poštara jutros!

Pun bus. Devojka prilazi baki i pita je:
• Bako, jel silazite?
A baka će:
• Dete, sa kurca se silazi. Iz autobusa se izlazi!

Fata je imala ljubavnu aferu sa Mujom. Mujo ju je svakodnevno posećivao, dok jednog dana nisu začuli auto koji se zaustavio u dvorištu. Fata skoči iz kreveta, pogleda kroz prozor i poviče:
• Bože, moj muž se ranije vratio sa puta! Mujo, odmah skači kroz prozor na ulicu i nestani!
Mujo pogleda kroz prozor i reče:
• Ne mogu, Fato. Pa vidiš da pada kiša!
Fata se u očaju uhvati za glavu i krikne:
• Mujo, ako nas moj muž zatekne, oboje će nas ubiti!
Mujo iskoči iz kreveta, zgrabi svoju odeću, skoči kroz prozor na ulicu i nađe se u grupi maratonaca, koji su baš tog trena trčali pokraj Fatine kuće. Da bi prikrio svoj trag, Mujo im se pridruži. Nakon nekog vremena Muji se približi prvi maratonac i upita:
• Kolega, da li maraton uvek trčiš go?
Mujo:
• Uvek. Tako je ugodno osetiti strujanje vetra dok sam go, i tako bolje osećam povezanost sa prirodom.
Nakon nekog vremena Muji se približi drugi maratonac i upita:
• Kolega, da li uvek trčiš maraton sa odećom ispod pazuha?
Mujo:
• Uvek. Tako praktično je imati odeću pri sebi. Kada stignem na cilj, mogu se odmah obući, sesti u auto i odvesti kući.
Nakon nekog vremena Muji se približi treći maratonac i upita:
• Kolega, da li uvek trčiš maraton sa kondomom na kurcu?
Mujo:
• Ne uvek, samo ako pada kiša.

Idu Perica i Jovica ulicom i sretnu profesora matematike. Jovica će:
• Dobar dan, profesore.
Perica kaže:
• Dobro veče, profesore.
Jovica pita:
• Zašto veče?
A Perica će:
• Kad god ga vidim, padne mi mrak na oči.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Zove plavuša dečka:
• Kupila sam puzzle i ne mogu ih složiti ...
• Hm, baš ništa nisi uspela da složiš?
• Ne ... Ni jedna mi se ne uklapa.
• A šta je nacrtano na kutiji?
• Neko žuto pile. Ali, ja tu ne mogu da prepoznam ni glavu ni rep.
• Ajde, strpi se malo, sada ću ja da dođem do tebe.
Dođe dečko kod plavuše, pogleda ka stolu sa slagalicom i kaže joj:
• Daj, vrati taj cornflakes u kutiju.

Chuck Norris je samo jednom pogrešio, i to kada je mislio da je pogrešio.

Mujo na čaršiji naleti na Fatinog dermatologa, pa ga ovaj prepozna i upita:
• Je l` šta pomogla ona prirodna voćna maska koju sam prepis`o Fati?
Mujo slegnu ramenima:
• Jest`, vala, sve dok je nije skinula ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.