VICOTEKA

Koja se životinja posle smrti okrene bar 300 puta?
• Ovca.

Srela se dva čoveka na nebu:
• Od čega si ti umro?
• Od zime!
• A ti?
• Od sreće!
• Kako to – od sreće?!
• Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem.
• E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

• Halo ... policija? Pošaljite patrolu ... slučajno sam gurnuo ženu kroz prozor!
• U redu ... šaljemo i hitnu pomoć!
• Ma, ne treba hitna! Mi živimo u prizemlju ... samo patrolu, i to što pre ... samo što nije provalila vrata!

Čovek se napio i legao na sred parkinga. Naiđe policajac i pita ga:
• Šta radiš tu?
• Zar ne vidiš da sam se parkirao?
• Pa, nisi ti auto.
• Baš me briga, ... nisi ni ti pauk.

Kraj školske godine, a Perica ima sve kečeve iz matematike. Na predzadnjem času kaže profesor:
• Mogu li, Perice, nešto da te pitam?
A Perica kaže:
• Profesore, mogu li ja Vas prvo nešto da pitam?
• U redu, Perice, pitaj me.
• Je l’ mogu da Vam dam 500 evra i da Vi meni date dvojku?
Na to će profesor uzbuđeno:
• E, baš sam to hteo da te pitam!

Ćerka odluči da upozna roditelje sa svojim dečkom na večeri. U jednom trenutku, k’o iz topa, otac pita dečka:
• Je li klipane, osim što uništavaš život moje ćerkice, čime se još baviš?
• Ah, ničim, živim od danas do sutra, od kafane do kafane, zajebavam se i tako ...
Tada će majka:
• Pa hvala Bogu, tako će i naša ćerka imati vremena da nađe drugog.
Na to će ćerka:
• Neću imati vremena, mama, trudna sam.

Jave Milašinu da mu se porodila Zlatana i da je rodila sina. Milašin sav srećan stigne u porodilište, ali mu ništa nije bilo jasno kada je video tamnoputo dete pored Zlatane:
• Šta je to, Zlatana?
• Ete, vidiš, uvek sam ti govorila da ne gasiš svetlo!

Šta su to tange?
• To su gaće koje nikada neće postati krpa za prašinu!

Kupio Mujo auto, pa rešio da se provoza. Međutim, taman što je krenuo, pukne mu guma. Mujo odluči da je zameni, pa okrene auto na krov. Naiđe putem Haso, pa upita Muju:
• Šta to radiš, bolan?
• Menjam gumu!
• Pa, ne radi se to tako - kaže Haso.
Mujo će na to:
• Ti ćeš da mi kažeš! Ja vozio bicikl celog života!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Prilikom posete zatvorskoj jedinici neko dade Cigi list testere za metal i uveče Ciga sedne kraj prozora i polako gusla zaštitne rešetke. Primeti čuvar pa ga upita:
• Je li, Cigo, šta to radiš?
• Sviram, gospodine.
• Kako sviraš kad se ne čuje?
• Gospodine, čuće se sutra.