VICOTEKA

Priča Mujo Hasi:
• Prošle noći sam sanjao strašan san.
• A šta to?
• Sanjao sam da jedem špagete!
• Šta je tu, bolan, strašno?
• San k’o san, ali kad sam se probudio, nigde kanapa od pidžame!

Kakve sam sreće, meni bi i da sam matičar, svaka rekla NE!

Šta radi Piroćanac kad nađe flaster?
• Kupi tesne cipele.

Dolazi čovek kod ginekologa i kaže mu:
• Doktore, žena mi je trudna.
• To je lepa vest!
• Znam, doktore, ali kakav će biti moj seksualni život ovih 9 meseci?
• Pa prva 3 meseca možete sve što i ranije, sledeća tri meseca samo kereća poza, a zadnja tri meseca vučja poza.
• Dobro, mislim da shvatam za kereću, ali šta je to vučja poza?
• Pa ono ..., sediš pored rupe i zavijaš!

Prodaje Era na pijaci koštice od šljiva.  Dolazi policajac i pita:
• Šta ti je to?
• Prodajem koštice od šljiva.
• A čemu služe?
• Pojedeš jednu, pa budeš pametniji.
• A pošto ti je to?
• 5 evra komad.
• Daj jednu.
Policajac pojede košticu, zastade malo pa kaže:
• Stani malo! Za 5 evra sam mogao da kupim pet kila šljiva, ... i dobijem sto koštica umesto jedne!
• Eto vidiš, već deluje, odmah si postao pametniji!
• Pazi stvarno, ... daj još dve koštice!

Zove me tetka iz Nemačke:
• Sine, treba li ti para?
• Treeebaaa ...
• Pa, zaradi sine, ... zaradi ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• Čini mi se da si ti lud!
• Ne!
• Šta ne?
• Ne čini ti se!

Žena kaže mužu:
• Uskoro će nam godišnjica braka, ... hoćemo li zaklati prase?
Muž će:
• Zašto? Šta ti je prase krivo?

• Mama, imam nešto da ti kažem, izlazim sa komšijom Perom!
• Molim? Pa, ... mogao bi otac da ti bude.
• Ali mama, godine nisu važne!
• Da, ... ali ja nisam ni mislila na godine, ... izgleda da me ne razumeš!

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!