VICOTEKA

Mlada snajka stigla u kuću, pa joj mama došla u posetu:
• Lepo se udala moja ćerka. Crkva joj je blizu pa može i sa prozora da sluša liturgiju.
Svekrva će onako šeretski:
• A koliki joj je jezik, može sa balkona i da se pričesti.

Pričaju dve plavuše i kaže jedna drugoj:
• Jel' znaš da doček nove godine pada u petak?
• Samo da nije trinaesti! - zabrinuto će druga.

Sedim sa drugom u kafiću, ulaze neke ribe dve u kafić, kažem drugu:
• Gle onu kolika je, sad će sve da nas pojede!
• Ali, to mi je sestra! - pobuni se on.
• Aha, ... onda nas dvojicu neće!

Šta je to cev?
• To je šipka kroz koju je provučena rupa.

Mujo rešava ukrštenicu i pita Sulju:
• Reci životinju koja ima pet slova, počinje na R i završava na R.
• Krava!
• Pa, kako krava, Suljo?
• Pa lepo. Krava počinje rogom i završava repom, oba su ti na R!

Nakon što su se u subotu ujutru probudili naspavani, muž se okrete i odlučno reče ženi:
• Draga, danas moramo našem psu da odsečemo rep!
Žena ga, u čudu, pogleda:
• Zaboga, pa zašto bismo psu sekli rep?
• Sutra dolazi tvoja majka, a ja ne želim da ona stekne pogrešan utisak da joj se neko u ovoj kući, osim tebe, raduje!

Krenuli zeka, meda i veverica da kradu voće i povrće. Zeka uzme šargarepu, meda krušku, a veverica ode nekud. Uhvati ih farmer i kaže:
• Pustiću vas ako to što se ukrali nabijete sebi u zadnjicu.
Gura meda krušku, vrišti, kuka, ali nekako uspe da gurne. Gura zeka šargarepu, vrišti, kuka, stenje, a odjednom počne da se smeje. Pita ga meda:
• Šta se smeješ?
A zeka će:
• Ćuti, eno veverice, nosi lubenicu.

Razgovaraju dva poslanika u skupštini:
• Znaš, ja sam ti bio izuzetno pametno dete. Prohodao sam u drugoj godini života.
• Ja sam bio još pametnije dete. Mene su nosili sve do četvrte godine.

Utrči Haso u kafić:
• Mujo! Neko ti je ukrao auto!
• Jesi li video ko je to bio?
• Ne, ali zapisao sam registraciju.

Kaže Lala ženi:
• E moja Ružo, zamisli da se zoveš Bosiljka. Dođe pop da sveti vodicu i kaže ti: Daj mi bosiljka - a ti, šta ćeš, moraš da mu daš ...

Bio student Crnogorac na nekoj sahrani pa onako usput čita natpise na spomenicima: dipl. inž. taj i taj, dipl. ekonomista taj i taj, dipl. pravnik taj i taj. Posle nekog vremena, sav tužan, kaže prijatelju do sebe:
• A, kad ja umrem, meni će pisati: Uhvatio uslov za treću godinu!