VICOTEKA

Šta radi devojka između dva Slovenca?
• Smeta!

Pričaju dve plavuše i kaže jedna drugoj:
• Jel' znaš da doček nove godine pada u petak?
• Samo da nije trinaesti! - zabrinuto će druga.

• Izvinite, imate li šibicu?
• Nemam, ali izvolite upaljač ...
• Hvala, ali toliko retke zube ipak nemam!

Posle burne žurke u studenjaku, student se budi u bolnici:
• Šta mi se desilo? – pita zabrinutog cimera koji stoji kraj bolničkog ležaja.
• Ma, pusti. Napili smo se k’o stoke, pa si ti negde oko ponoći izašao na krov i kladio se u 100 evra da ćeš tri puta obleteti zgradu.
• Pa, što me nisi zaustavio, da se ne polomim ovako?
• Ih, ja uložio 50 evra da ćeš uspeti!

• Mama, a što se tetkina ćerka zove Ruža?
• Zato što tetka voli cveće, zlato moje.
• Mama, a šta ti voliš?
• Đokice, ne budi dosadan.

Ujedinjene Nacije:
• Imamo li uopšte dokaza da Iračani poseduju oružje za masovno uništenje?
Džordž Buš:
• Naravno, sačuvali smo fakture!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Davio se jedan čovek i vikao kako ne zna da pliva i da mu treba pomoć. A Crnogorac sa obale mu odgovori:
• Šta se dereš jado, ne znam ni ja da plivam, pa ne vičem!

Sudija na suđenju:
• Zašto ste ubili zeca kada niste član Lovačkog društva?
Okrivljeni odgovara:
• Zato što je on jeo moj kupus, a nije član moje porodice!

Ciga zabrinut dolazi kod doktora:
• Šta da radim, doktore, ne diže mi se na moju Milevu?
• Pošalji je sutra kod mene - kaže doktor - pa da vidim šta mogu da uradim.
Sutradan, kad je Mileva došla u ordinaciju, doktor joj kaže da se skine, pa da prošeta po sobi, a zatim da legne. Kad je Mileva to uradila, doktor joj reče:
• U redu, idite i recite Cigi da dođe.
Kad je Ciga došao, lekar mu saopšti:
• Cigo, ne brini, sa tobom je sve u redu, ni meni se ne diže na tvoju Milevu!

Tražio Crnogorac posao. I kaže ti on:
• Daj mi neki pos'o, al' da ništa ne radim.
I tako ti on nađe pos'o portira na groblju. Nakon dva radna dana da on otkaz. Kaže mu otac:
• Sokole, što dade otkaz, jadan ne bio?
• MA JEBEM TI TAKAV POS'O, TAMO SVI LEŽE, A JA JEDINI RADIM!