VICOTEKA

Kako se na arapskom kaže: 'kurac na biciklu'?
• 'Beograd na vodi'.

Skinula baba gaće i raširila noge pred dedom, a deda kaže:
• Skupi baba te noge, sakrij to groblje!
A baba će njemu:
• E moj deda, u moje groblje možda još neko i zađe, a tvog mrtvaca iz groba niko dići neće!

Žene, ako ovako nastavite, lep i uporan će početi da se jebu međusobno!

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kad je vreme za berbu jabuka?
• Kad komšija nije kod kuće!

Uhvatila mačka miša i taman da ga pojede, miš će njoj:
• Nemoj maco, namestiću ti da pojedeš mog brata, ima bar 3 kila!
• Ma, meni se baš ti sviđaš.
• Nemoj, maco, namestiću ti moju sestru, da samo znaš kako je bela i debela!
• Ali, ti si baš sladak i ukusan.
• Nemoj, evo, namestiću ti mog ćaleta, znaš da je k’o tenk!
• Hmmm ... njega već odavno sanjam u stomaku. Može!
Pusti njega mačka, ali on odmah ulete u rupu.

Pouka priče: Obećavaj mački kule i gradove dok ne uđeš u rupu, a onda se pravi lud.

Sedi mali Perica tužno, pa ga mama pita:
• Šta ti je, što si tužan?
• Kaznio me je tata zbog nečega što uopšte nisam uradio.
• A šta to nisi uradio?
• Domaći.

Dolazi deda kod doktora:
• Doktore, imam veliki problem. Popnem se na prvu - dobro je, na drugu - nije loše, na treću - teško, na četvrtu - ne mogu.
• Deda, a koliko imaš godina?
• Uskoro punim 76.
• Deda, ja imam 35 i već posle druge nemam više snage.
• Doktore, o čemu Vi to pričate?
• O ženama.
• A ja o stepenicama ...

Šta piju programeri kada ih savlada grip?
• C++ vitamin.

Idu dva puža ulicom, i jedan kaže drugom:
• Ajmo u bioskop!
• Važi, a šta se daje sledeće godine?

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Muškarac ulazi sa prelepom mladom ženom u zlataru i zajedno odaberu dragulje i drugi nakit u vrednosti većoj od 50.000 eura. Kad je trebalo platiti,  muškarac je izvadio ček i upisao ukupnu sumu. Prodavac je bio zbunjen i nepoverljiv, jer čoveka vidi prvi put u životu. Ovaj je opazio prodavčevo dvoumljenje, pa mu reče:
• Brine Vas ima li ček pokriće? U redu, ovako ćemo: budući da je danas subota veče i da su već sve banke zatvorene, zadržite ček i nakit do ponedeljka. U ponedeljak, nakon što unovčite ček, pošaljite dragulje gospođici. Slažete li se?
Prodavac se složio. U ponedeljak, kad je u banci pokušao da unovči ček otkrio je da ček ipak nema pokriće. Istog trena je nazvao gospodina, a ovaj mu reče:
• Ček slobodno bacite! Već sam spavao sa njom!