VICOTEKA

Pita učiteljica đake šta će biti kad porastu. Jovica kaže:
• Ja ću biti lekar.
Stevica kaže:
• Ja ću biti pilot.
Milica kaže:
• Ja ću biti mama.
A Perica kaže:
• Ja ću pomoći Milici da bude mama.

Mujo pita devojku koja jе šetala psa:
• Koja je to vrsta psa?
Devojka kaže:
• Akita.
Mujo će na to:
• Kita posle, nego reci mi, koje je rase pas?

Bile tri snahe koje su se stalno žalile na svoje svekrve. Jednog leta svekrve su autobusom krenule na more, ali je posle nekoliko sati autobus imao udes i niko u njemu nije preživeo ... Dve snahe su se veselile, a jedna je plakala. Druge dve se začude i pitaju je zašto plače. Tek će ona:
• Moja svekrva je propustila autobus!

Putuju vozom Mujo i neka dama. Dami se malo priprdelo, ali je smislila kako da prdne i da ostane neprimećena. Poče ona da vuče prst po prozoru, kako bi napravila zvuk prdenja. Mujo će na to:
• Ženo, zvuk si podesila, ali miris nisi ...

• Dugo ste ribolovac?
• Već 10 godina.
• I nije vam dosadno sedeti satima i čekati da riba možda zagrize?
• Jok! Uvek se nađe neka budala koja postavlja glupa pitanja!

Kaže jedan Crnogorac drugom:
• Danas sam radio!
A drugi će na to:
• Ma nemoj, a đe ti je antena?

Putuje Lala vozom. Uđe u kupe u kome je samo jedna lepa devojka koja, zaneta čitanjem neke knjige, ne obraća pažnju na pridošlog putnika. Posle pola sata vožnje, ne skidajući pogled sa prelepe saputnice, Lala joj se obrati:
• Moliću vas lepo, gospojice, za jedno pitanje!
Devojka ga pogleda ...
• Znate li vi možda moga brata Tozu?
• Ne znam ni vas ni vašeg brata! - odgovori devojka.
• E, vidite, dobro je što ga ne znate, jer da ga znate, ta on bi vas o'ma, sa oproštenjem, i to bez pitanja - kaže Lala i brzo nastavi - a, ja nisam taki. Ja fino zamolim, pa ako date, date!

Razgovaraju žena i muž:
• Jesi li kupio prase za proslavu mog rođendana?
• Jesam.
• Koliko kilograma?
• Prase je žensko i nije htelo da se popne na vagu!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ide Crnogorac i nosi diskove u ruci. Naiđe drugi i pita:
• Šta ti je to?
• Ma neki diskovi sa klasičnom muzikom, ne slušaš ti to!
• Ma daj da vidim!
• Pa dobro, imam Betovena, Baha, Mocarta ...
• Pa znam Mocarta, on je komponovao muziku za Nokiu!

Posle operacije budi se pacijent i vidi doktora kraj sebe. Pita ga:
• Kako je prošla operacija?
Doktor odgovori:
• Sve je u redu, samo smo morali da Vam skratimo polni organ, ali ne brinite – ostalo je ime Olja na njemu.
Pacijent poče da plače, a doktor će:
• Šta je bilo, što plačete?
• Doktore, nije tu pisalo Olja – tu je pisalo: Pozdrav iz Bijelog Polja!