Zagrobni život

Piroćanac od 90 godina umire. Na samrtnoj postelji moli svoju 60 godina mlađu ženu da silne milione koje je uštedeo pokopa zajedno sa njim jer veruje u zagrobni život i želi da na nebu troši i živi luksuzno. Na sahrani, najbolja prijateljica upita njegovu ženu da li je ispunila poslednju želju svog muža. • Pa naravno da jesam, napunila sam sanduk čekovima, stavila mu u džep hemijsku olovku, pa neka troši koliko god želi.

Muž i žena su se grdno posvađali na samu 40-godišnjicu braka. Muž se prodera: • Ako umreš pre mene, postaviću ti na grob ploču sa natpisom: Ovde leži moja žena, hladna kao i uvek. Ona će na to: • A ako ti umreš pre mene, ja ću ti postaviti ploču na kojoj piše: Ovde leži moj muž, konačno krut.

Živadinka kod doktora: • Doktore, stvarno ne znam šta da radim, moj Milojoo traži da se u krevetu ponašam kao prostitutka! Doktor: • Pa, naplati mu!

Razmišlja Mujo naglas: • Kada ne možeš nekog da pobediš, ti mu se pridruži. I šta sad da radim, da letim sa komarcem i ujedam ukućane?

Ugledavši izgrebano lice i modricu na oku, Pera upita prijatelja: • Šta ti je to, odakle ti te modrice? • Ma ćuti, ne pitaj, borio sam se za čast jedne dame! • Stvarno, i ... šta se desilo? • Pa, ... uspela je da je sačuva!

Kaže jedna komšinica drugoj: • Komšinice, može li oklagija na pola sata? A, ova će: • Ne može, ... i ja čekam muža!

Pričaju dva sveštenika: • Joj, znaš šta mi se juče desilo?! Dođem u samostan i uđem časnoj sestri u sobu, a ona gola na krevetu. • I, šta si uradio? • Pa pokrio je, šta drugo. Šta bi ti uradio? • Pa, isto bi lagao ...

Bili Italijan, Francuz i Bosanac i prepirali se, ko na bolji način dovede žensku do ludila. • Ja počnem da joj ližem ruku, penjem se do vrata, a onda silazim dole. Tada svaka ženska poludi do daske - kaže Italijan. • Ja joj ližem nožne prste, a zatim sve višlje. Dok dođem do one stvari, ona definitivno otkači - kaže Francuz. • Ja to prosto, onako seljački, samo guraj-vadi - kaže Bosanac. • I kada ona poludi? - pitaju ovi Bosanca. • Pa kad ga obrišem o zavesu ...

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu. Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče: • Topola!! Perica izvadi čokoladu i poče da jede. • Pa je'l ti izlaziš u Topoli? • Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici: • Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava. Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita: • Šta ti, čoveče, radiš tu? Majstor iz ormara odgovara: • Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

Zove me tetka iz Nemačke: • Sine, treba li ti para? • Treeebaaa ... • Pa, zaradi sine, ... zaradi ...