VICOTEKA

Uđe Piroćanac u frizerski salon i pita:
• Majstore, pošto šišanje?
• Sto dinara.
• A brijanje?
• Pedeset.
• Obrij mi glavu.

Kakve sam sreće, meni bi i da sam matičar, svaka rekla NE!

Zašto crnac stavlja bele rukavice kad jede čokoladu?
• Da ne pojede prste.

Dobio Mujo novu gajbu i otišao da je vidi. Ušao u stan, malo razgledao sobe i došao u spavaću sobu. U njoj ugrađen plakar. Otvori on plakar – u plakaru ogledalo. Mujo se uplaši, brzo zatvori plakar i otrči do najbližeg telefona:
• Halo, policija, neko mi je provalio u stan. ... da, još je tamo, krije se u plakaru.
Dođe policajac na uviđaj. Uđe u sobu, polako se približi plakaru i naglo otvori vrata:
• A, pa kolega je već stigao ...

Kako se na sudu, u parnicama za razvod braka, stručno naziva švaler?
• Svedok saradnik.

Žali se Sosa, inače sveža udovica, svojoj prijateljici Persidi:
• Kajem se, tražio mi je Lala pred smrt, a ja mu nisam dala ...
• Ne brini Soso, saće Zadušnice, ... daj nekom drugom, pa nameni.

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Vraćaju se dva popa sa parastosa, tek će jedan:
• Pa, supa i nije bila nešto, a i ono meso masno.
Drugi mu odgovara:
• Eee, nema parastosa bez sina jedinca!

Idu tri ludaka prugom. Prvi će:
• Što je dugačko ovo stepenište!
Drugi odgovara:
• Aha, a i gelender je nešto mnogo nizak.
A treći će ushićeno:
• Ne brinite, ljudi. Evo, stiže nam lift.

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Perica:
• Učiteljice, ne bih da vas plašim, ali mi je tata juče rekao da, ako kući donesem još jednog keca, neko će da dobije ozbiljne batine.