VICOTEKA

Huso radio kao sluga kod nekog bogatog bračnog para u Americi. Jedne noći njih dvoje odoše na neku zabavu, a njemu dali slobodno veče. Oko ponoći otvaraju se ulazna vrata, Huso iz dnevne sobe panično upita:
• Ko je?
• Ja sam! - kaže gospođa i nastavi - Vratila sam se ranije, bilo mi je dosadno, a muž je ostao da pije sa svojim dosadnim prijateljima!
Kada je ušla u sobu zateknu Husu kako pijucka pivo, jede čips i gleda porniće na TV-u. Njoj odmah počne srce ubrzano da lupa, pa ga uzbuđeno upita:
• Huso, da li bi mogao da skineš moju haljinu?
• Odmah gospođo!
Malo kasnije:
• Huso, da li možeš sad skinuti moje haltere i mrežaste čarape?
• Naravno gospođo!
• Huso, da li bi sad skinuo moje gaće i grudnjak?
• Evo odmah, gospođo!
• Huso, poslednji put te upozoravam, bićeš otpušten ako te još jednom uhvatim da nosiš moje stvari.

Ide neko društvance kroz park, pa naiđe na tipa koji obrađuje devojku u nekom grmlju. I, momci ko momci, moraju nešto da dobace, pa će tako jedan:
• Majstore, ostavi nešto i za nas!
A tip im odgovori:
• Ne mogu, sve sam stavio.

Ženska u autu, stoji ispred semafora a kraj nje staje Mujo sa svojim autom. Gledaju se oni međusobno, pa Mujo počne da spušta prozor. Riba, sva srećna, počne i ona da spušta prozor misleći da će joj Mujo nešto reći ... a Mujo će:
• Šta je, i ti prdnula?

• Oče zgrešio sam ...
• Bog će ti oprostiti, ispričaj mi ...
• Juče sam pokupio stoperku, bila je tako oskudno obučena, ... smeškala mi se, ... pohotljivo me je gledala, ... dao sam gas i brzo je odvezao tamo gde je krenula!
• Sine, pa kako si zgrešio?
• U mislima, oče, u mislima ...
• Dobro, svako jutro i veče ćes popiti po kofu vode i Bog će ti oprostiti ...
• Ali zašto toliko, ko još pije toliko vode?
• Vo sine, ... samo Vo pije toliko vode ...

Trgovački putnik upita mališana koji se igrao ispred ulaza:
• Jesu li ti mama i tata kod kuće?
• Jesu - odgovori mališan.
Trgovački putnik pozvoni nekoliko puta, ali niko ne odgovara.
• Pa, jesi li mi rekao da su ti roditelji kod kuće? - obrati se dečaku.
• Pa jesu, ali ja ne stanujem ovde.

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Šta se dobije kada se spoje četiri sveštenika?
• POP GRUPA!

Razgovaraju dvojica penzionera:
• Sećaš li se kada smo ono u vojsci dobijali brom da ne bismo jurili ženske?
• Sećam se.
• E, pa izgleda da je počelo da deluje.

Toliko su me puta izdali, da se sada osećam kao garsonjera!

Učiteljica pita Pericu:
• Je li, ko je razbio prozor?
• Zaista ste glupi ako mislite da ću odati rođenog brata?

• Doktore, ovo je moja žena - kaže čovek psihijatru - ona ima kompleks da joj neko stalno krade haljine.
• Kako ste došli do tog zakjučka?
• Pa, ona je čak iznajmila nekog čoveka da joj čuva haljine, ... video sam ga sinoć u ormaru, kad sam došao kući.