Kada mi je ispalo ono najmlađe

Stopira Piroćanac sa troje dece. Naiđe neki biznismen sa ogromnim džipom i sažali se. Kada je Piroćanac počeo da priča, ovaj mu reče: • Slušaj, ja vas Piroćance ne volim baš mnogo, nervira me kakvi ste i kako pričate, ali sam te povezao zbog dece. Ako do Beograda ne kažeš ni jednu reč daću ti 100 evra, a ako progovoriš ti meni 50. Piroćanac se složi. Krene biznismen da vozi 200 na sat, da uleće u krivine, u makaze… Ali Piroćanac ni da bekne. Kada su konačno stigli u Beograd, kaže mu biznismen: • Svaka čast evo ti tvojih 100 evra! Ali da mi kažeš kada ti je bilo najteže? • Kada mi je ispalo ono najmlađe dete!

Meni niko ništa u životu nije pomogao. Sve što imam svojim rukama sam ukrao!

Srele se dve muške stonoge, pa jedna reče: • Gde si, čuo sam da si nabacio super žensku. Kažu, ženska ti ima strava noge? • Hm, ... pa jeste, tačno je to što kažu ... • Auu, ... al' se pravimo naivni ... Nego, pričaj kako idu one stvari, pokvarenjače jedan, sigurno mala rastura! • Znaš, ... pravo da ti kažem, dok ona raširi sve svoje lepe noge, ja zaspim ...

Prevarila Fata Muju i priznala mu. Mujo je, sav snužden, upita: • Pa, dobro, Fato, zar ti ja nisam bio dobar? Sve sam ti ugađao. Fata odgovori: • Mujo, veruj, desilo se sasvim slučajno. Mujo je zbunjeno pogleda i upita: • Kako slučajno? Fata krenu da objašnjava: • Bio je mrak, ja legla da spavam. On ušao na kapiju - isto kao ti. Ušao u kuću - isto kao ti. Ušao u sobu - ama, isto kao ti. Legao pored mene - ama, baš kao ti. Sredio me ama isto kao ti. E, kad je rekao da će još jednom, tek sam onda shvatila da to nisi ti.

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina: • Kako ti se svideo izlet? • Bilo je odlično. • A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ... • Da! • I, šta si naučio? – nije odustajao otac ... • Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline. Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio: • Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Ako je plava kuća levo, a crvena desno, gde je bela kuća? • U Vašingtonu!

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja: • Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb. Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature: • Dobar dan, gavrane! Gavran mudro ćuti. • Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica. Gavran i dalje mudro ćuti. • Gavrane, direktor ti spava sa ženom! • Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb. Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

Zašto Cezar nosi sandale? • Pa, Juli je ...

Zašto Deda Mraz nosi lenjir? • Meri Krismas.

Na kraju sastanka šef pita: • Ima li ko kakvih pitanja? A radnik će: • Imam ja. Šefe, jebeš li ti išta osim nas?

Sede četiri prijatelja u kafani i jedan naručuje: • Konobaru, donesi če-če-če-če-če ... pet piva, pa jedno vrati!