Kada mi je ispalo ono najmlađe

Stopira Piroćanac sa troje dece. Naiđe neki biznismen sa ogromnim džipom i sažali se. Kada je Piroćanac počeo da priča, ovaj mu reče: • Slušaj, ja vas Piroćance ne volim baš mnogo, nervira me kakvi ste i kako pričate, ali sam te povezao zbog dece. Ako do Beograda ne kažeš ni jednu reč daću ti 100 evra, a ako progovoriš ti meni 50. Piroćanac se složi. Krene biznismen da vozi 200 na sat, da uleće u krivine, u makaze… Ali Piroćanac ni da bekne. Kada su konačno stigli u Beograd, kaže mu biznismen: • Svaka čast evo ti tvojih 100 evra! Ali da mi kažeš kada ti je bilo najteže? • Kada mi je ispalo ono najmlađe dete!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Koja je razlika između šibicara i političara? • Nikakva! Političari samo upotrebljavaju veće kutije!

Sedeo Piroćanac u kafani i pio pivo. Kada je popio pola flaše, išlo mu se u WC. Razmišlja on kako da ode u WC, a da mu neko ne popije pivo. Posle nekog vremena se seti i napiše na jednom parčetu papira: • Pljunuo sam u pivo! Stavi taj papir pored piva i ode u WC. Vrati se iz WC-a i nađe još jedan papir pored onog svog, a na njemu piše: • I ja sam!

• Koliko si platila tu biljku? - pita muž ženu. • Dvadeset eura - kaže ona. • A kakva je to biljka? • To je biljka iz porodice kaktusa. • E pa, da si je smesta vratila toj porodici!

Vozi se tip motorom, i slučajno spiči vrapca u letu. Bilo mu je žao, stao je i video da je vrabac još živ. Ponese ga kući i stavi u kavez sa malo vode i hleba. Par sati kasnije, kad se vrabac probudio, pogledao je oko sebe i počeo je da razmišlja: • Rešetke, hleb, voda, ... ubio sam motociklistu!

Ako žena odluči da učini čoveka srećnim, tog jadnika više niko ne može da spasi.

Lalina tezga na pijaci. Prilazi gospođa i pita: • Lalo, jesu li ti krastavci veliki? A Lala odgovara: • Pa ovi krupni jesu, a ovi sitni nisu.

Fata se naveče pred televizorom počne umiljavati Muji i šapne mu na uho: • Mujo moj ... moram t’ reć’ nešto ... uskoro nas više neće biti samo dvoje u kući ... biće nas troje! Mujo oduševljeno pogleda u Fatin trbuh i reče: • Jao, Fato, mašala ... de da te poljubim! Kako znaš? Fata još tiše reče: • Nazvala me mater jutros i rekla da nam dolazi u goste.

Napala banda puževa kornjaču. Došla policija i pitala kornjaču šta se dogodilo, a ona odgovori: • Ne sećam se. Sve se odigralo previše brzo.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!