Ne koristim žmigavac

Ja nikada ne koristim žmigavac, ... šta je koga briga kuda ja idem!

Ulazi Mujo u kuću i javlja se Fati: • Ćao, Fato! Ona pobesni: • Samo to imaš da kažeš? Otišao si po hleb pre tri dana! • Sranje! Hleb! Odmah se vraćam!

• Čime se baviš? • Pojim stoku ... • Aha, znači poljoprivreda, stočarstvo ... • Ne, ja sam konobar!

Na času kaže užiteljica: • Deco, danas ćemo učiti o cveću. Svako će mi reći po jedan cvet. Hajde ti Marice. • Ljubičica. • Joj diiiivno. A sada ti Brankice. • Narcis. • Joj diiiivno! Sada ti Perice. • Orgazam. • Juu, Perice! Pa to nije cvet! • Znam, ali je diiiivno.

Trči Mujo po ulici, naleti na Hasu i ovaj ga pita: • Šta je, bolan, od koga bežiš? • Ma juri me neki ludak! • Pa kako izgleda? • Ima dugačku kosu i skroz je ćelav. • Kako to može? • Pa kažem ti da je ludak!

Čovek se vraća sa posla i prolazi kroz park i vidi babu kako sedi na klupici i plače. Upita je: • Oprostite, šta nije u redu, zašto plačete? • Pa znate, imam muža mlađeg od mene 22 godine. Svako jutro vodi ljubav sa mnom, a posle toga spremi mi doručak, pa palačinke, donese sveže voće i kafu. • Pa dobro... ali zašto plačete? • Za ručak mi uvek skuva domaću supicu i moje omiljeno jelo i onda vodi ljubav sa mnom celo popodne! • Pa dobro, ali šta je problem? • A za večeru mi spremi neki gurmanluk s vinom i moje omiljene kolače i vodi ljubav sa mnom do 2 ujutru! • Za ime sveta, pa zašto onda plačete?! • Pa sinko ..., ne mogu da se setim ... gde stanujem ...

Kaže ćerka majci: • Znaš li mama da sam prošle nedelje dala oglas u kome tražim četrdesetogodišnjaka razočaranog u život? • I, da li ti se neko javio? – pita majka. • Da, javio mi se tata!

Doktori u viziti. Prolazeći pored kreveta jednog starijeg pacijenta, glavni doktor upita nadležnu sestru: • Kako nam je danas deda Đuro? • Bolje, jutros je progovorio - odgovori ona. • Šta je rekao? • Rekao je da mu nije dobro!

Vodoinstalater ulazi u zgradu i pita domara: • Gde je stan Lukić? • Lukići su se odselili pre dva meseca. Vodoinstalater se počeša po glavi i reče: • Vidite kakvi su ljudi, kažu hitno, a kad dođem, nema ih.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pukla cev za vodu u stanici policije, pa komandir pozvao majstora. Majstor seo na bicikl i otišao u policiju. Komandir kaže dežurnom: • Vodi ga dole u podrum. Posle dvadesetak minuta dolazi dežurni kod komandira i kaže: • Šefe, sve mi je priznao, samo za motorcangle neće da kaže ... mamu mu njegovu!