A gde je kutijica

Devojka ostavlja verenika: • Stvarno ne mogu više biti verena za takvu stipsu! Evo ti tvoj prsten! • A gde je kutijica?

Idu Mujo i Haso na planinu. Mujo malo zamuckuje kad govori, pa, nakon 300 metara kaže: • Ššaaa ... Na to će Haso: • Reći ćeš kad dođemo na vrh. Opet na 700 metara Mujo: • Ššaaa ... • Čekaj više, reći ćeš mi na vrhu! - nervozno će Haso. Dođu oni na vrh planine i sad Haso pita Muju: • Šta si hteo? Mujo: • Ššaaa ... ša ... šator smo zaboravili! Vraćaju se oni dole i na 700 metara Mujo opet: • Ššaaa ... • More, reći ćeš kad siđemo - kaže Haso. Opet Mujo na 300 metara: • Ššaaa.. • Ama, jarane, sačekaj da siđemo! Dođu oni dole i kaže Haso Muji: • Šta si hteo? Mujo: • Ššaaa ... ša ... šalio sam se.

Došla Lali njegova kćerka Anđelka sva srećna i viče: • Tajo, tajo, udajem se! Lala se zbuni i upita: • Ta za koga se udaješ? Anđelka veselo reče: • Za Spiru iz tvoje firme! Lala se počeša po glavi, nakašlja i reče: • Slušaj, nezgodno mi je sad to da ti rečem, ali kad smo se tvoja mama Juliška i ja jednom svađali, ja malo zastranio i ... uglavnom, Spira ti je polubrat, ne možeš se udati za njega, i nemoj da bi to rekla materi, ubiću te! Anđelka pokunjeno izađe i prekine sa Spirom. Evo nje za tri meseca, opet srećna uleće u sobu i viče sa vrata: • Tajo, tajo, udajem se! Lala za svaki slučaj upita: • Ta za koga sad? Anđelka veselo ispali: • Za onog slatkog Pantu iz tvoje firme! Lala se opet počeša i reče: • Slušaj, i tu imaš problem, kad sam se posvađao sa Spirinom majkom ... nema veze, uglavnom, i Panta ti je polubrat i opet ništa od svadbe, i nemoj da te čujem da si to rekla materi! Anđelka sva nesrećna ode do Juliške u kuhinju i ispriča sve: • Mamo, evo već drugi put mi tata ne dopušta da se udam jer su mi momci njegova vanbračna deca! Juliška smireno zapali cigaru, srknu kafu i mirno reče: • Udaj se ti ćerka, za koga ti htela, Lala nije tvoja otac!

Kaže učiteljica: • Perice, kaži jednu prostu rečenicu. • Jovica jede govna! • To je nepristojno. Treba da kažeš prostu, a ne prostačku rečenicu! • Je l' može ovako: Jovica jede pitu? • Odlično. A sad kaži zašto je ova rečenica prosta? • Zato što je pita od govana!

Došao Ciga ranije kući i zatekne kuma sa ženom. Mileva poče da se pravda: • A bre, Miko, si mi kupio kafu? • Nisam. • Si mi kupio šećer? • Nisam. • Pa šta ona oćeš, ... sa šta sam mogla kuma da počastim?

U bolničkoj trpezariji: • Ovaj čaj je grozan - kaže jedan pacijent. • To nije čaj, nego kafa - kaže drugi. • Hajde, ko hoće još supe? - pita bolničarka.

Pričaju tri babe kako im je pre bilo dobro u životu. Priča prva: • Joooj, pre su mogli da se kupe ogromni, debeli krastavci - i rukom slikovito pokazuje dužinu i debljinu. Druga s razumevanjem klima glavom i nastavlja: • Ma znam, i mogao se kupiti odličan luk nekada davno - i rukama pokazuje kao da drži dve velike glavice luka. Treća, koja je bila malo gluva, reče: • Ne čujem vas baš najbolje, al’ savršeno se sećam frajera o kom pričate!

• Konobaru, zamenite mi ovo jelo. • Zašto gospođo, šta nije u redu sa jelom? • Okačila sam ga pre deset minuta i još uvek nemam ni jedan lajk.

Alkohol mi je pružio mnogo nezaboravnih trenutaka, kojih se ne sećam.

Na ulici, pita čovek Zemunca: • Izvinite, da vas pitam ... Zemunac: • Koga bre ti da vaspitaš?

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.