VICOTEKA

Najgora kletva za taksistu:
• Dabogda ti se strujomer kod kuće okreće kao taksimetar u tvom vozilu.

Došao Crnogorac u Podgoricu na pijacu pa pita prodavačicu:
• Pošto su ti paprike?
Kaže ona:
• Dva evra.
• A da ti nijesu punjene?

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Ulazi turista sa ženom u kafanu u Crnoj Gori i zove kelnera:
• Molim vas, dve kafe - jednu gorču i jednu slađu.
• E, jado, nemam ti ja džezvu na pregrade.

Umre plavuša, dođe kod Svetog Petra i samo što su počeli razgovor začuje se strahovit vrisak.
• Auuu, šta to bi? - upita ona.
• Ma ništa, ništa, samo prave nekome što ide u raj, rupe na leđima, za krila - odgovori Sveti Petar.
Plavuša se malo smiri, kad opet se začuje vrisak.
• O Bože, pa šta je sad opet?
• Ma ništa, ništa, sad prave rupe za postavljanje oreola oko glave.
• Joj, ja ovo ne mogu da podnesem ... Ja bih da idem u pakao!
• Ali, tamo će Vas silovati i iskorišćavati!
• Pa dobro, ... za to već imam napravljene rupe ...

Moja baba možda ne zna šta je kompjuter, ali ni ja nikada neću znati šta je penzija.

Hvali se Mujo svom jaranu Hasi:
• E moj Haso, gde ti ja sve nisam bio ... Pariz, London, Njujork, Melburn, ... takođe ni u Rimu nisam bio!

Pričaju Lala i Crnogorac i pita Lala:
• Je l' Crnogorac, imaš li ti familije u Crnoj Gori? 
• Imam - odgovari Crnogorac.
• A u Vojvodini?
• Tri puta više - odgovara Crnogorac.
• Da li znaš šta je tvoja familija donela u Vojvodinu od bele tehnike kad se doselila?
• Ne znam - posle razmišljanja odgovori Crnogorac.
• Pa koze - reče mu Lala.

Sedi šofer kamiona u restoranu na pauzi i ruča. Dolaze trojica motociklista obučeni u kožu. Prvi prođe pored šofera, obori mu kafu u krilo i sedne za šank. Šofer ga i ne pogleda. Prolazi drugi, obori sok na stolu i ode za šank. Šofer ni pogleda, ni reči. Prolazi treći, prospe mu ručak i sedne za šank. Šofer ustane i napusti lokal bez reči. Prilazi plavuša konobarica da uzme narudžbinu. Motociklisti prokomentarišu:
• Ovaj ovde što je bio – nema čoveka u njemu!
Konobarica odgovori:
• Ma, ni čoveka ni šofera, ne ume ni da se isparkira. Eno, vozio je u rikverc i pregazio tri motora.

Žena je kao autobus: dok trčiš za njom, neće da stane, a i ako stane – neće da otvori vrata!

Čačka Muja crno ispod noktiju. Njuši, proba i ne zna da li je blato ili govno pa pita Hasu:
• Bolan Haso, je li ovo blato ili govno?
Haso pomiriše, lizne i kaže:
• Meni ovo liči na govno...
• Pa i ja kažem, šta će blato u gaćama!