VICOTEKA

Najgora kletva za taksistu:
• Dabogda ti se strujomer kod kuće okreće kao taksimetar u tvom vozilu.

Došla zebra malo u Evropu, da vidi koga tu ima od društva i da se malo provede. I, na jednoj farmi, najpre naiđe na kravu.
• Je li, ko si ti?
• Ja sam krava.
• A čime se baviš, čemu služiš?
• Pa ništa, jedem travu, posle me pomuzu zbog mleka, ponekad i zakolju radi mesa i tako to ...
Zebra slegne ramenima i krene dalje, kad tamo svinja:
• Ko si ti, šta si?
• Ja sam svinja.
• A čemu ti služiš?
• Ja samo jedem, tove me i onda me pred kraj godine zakolju i od mene prave kobasice, čvarke i šnicle.
• Bože sačuvaj - pomisli zebra i krenu dalje, pa naiđe na kokošku.
• Ko si ti, majke ti?
• Kokoška.
• A čemu ti služiš?
• Ja kljucam naokolo, ponekad snesem jaje, a ponekad mi otkinu glavu i skuvaju me, ili tako nekako.
• Jaoo ludog sveta - pomisli zebra, krenu dalje i dođe do jedne štale, a u njoj konj:
• Ko si pa ti sad?
• Ja sam konj.
• A, čemu ti služiš?
• Skini pidžamu da ti pokažem!

Dozvoliću ti da mi skineš majicu ..., pantalone ..., i gaćice ... Ali te molim da ostaviš štipaljke na žici!

Lete dva komarca iznad pijanog čoveka.
Kaže prvi:
• Ajde, ujedi ga!
Na to će drugi:
• Ne, hvala, ne pijem dok vozim!

Upao zec u rupu i nikako ne može da izađe. Naiđe lisica, spusti mu rep i on izađe. Kaže on liji:
• Ako ti bude trebala pomoć ti me zovi.
Kroz nekoliko dana upadne lisica u tu istu rupu. Naiđe zec i spusti joj rep, ali kako mu je rep bio kratak, lisica nije mogla da ga uhvati. On brzo otrča po kola i na sajlu izvuče lisicu.
Naravoučenije : Nije važno koliki ti je, važno je da imaš kola.

Jedva čekam da mi deda da džeparac pa da budem svoj čovek!

Psihijatar:
• Recite mi, kada su počele vaše traume?
Pacijent:
• Paaa, kad smo u vrtiću pevali "Sad se vidi, sad se zna, ko se kome dopada!" a slinavi Mitar pokazao prstom na mene ...

• Izvinite, navedite mi jedan razlog zbog kojeg moram da plaćam TV pretplatu, kad ne posedujem TV!?
• Pa, posedujete kompjuter.
• Ali, ja preko kompjutera ne gledam TV kanale.
• Da, ali je kompjuter instrument preko kojeg biste mogli da ih gledate.
• OK. Dajte mi, onda, tri dečija dodatka!
• Ali, ovde piše da nemate decu.
• Pa nemam, al' imam "instrument" da ih napravim.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Ne možete vi da date toliko akcija i popusta, koliko ja mogu da nemam para.

U kafani pevačica peva:
• IMAM JEDNU ŽELJUUU ...
Kad se začu glas:
• DA TE JEBEM U NEDELJU ...
Pevačica reče:
• Muzika STOP! Dajte onu - JEDVA ČEKAM DA NEDELJA DOĐE ...