Jak ko konj

Pitaju Cigu šta on misli koja je najjača životinja i on odmah odgovori: • Lav! • Zašto lav? • Pa zato što je jak ko konj!

Ide tip glavnom sarajevskom ulicom i glasno psuje državu. Priđe mu policajac i opomene ga da ne psuje, jer će ga morati privesti u policijsku stanicu. • Ma bolan, ne psujem ja ovu sadašnju Bosnu nego onu bivšu! Policajac će na to: • Nemoj ti meni bivšu, znam ja koja ne valja.

Mujo priča Husi: • Fata mi već par godina radi kod jednog čuvenog mađioničara. Mislim da je pokupila par fora ... • Kakvih fora, bolan? • Pa, jednog dana sam se vratio kući sa posla ranije nego inače, a Fata je bila u našem krevetu. Rekla je: "Abraka dabra" i iz ormara je izašao moj najbolji jaran Haso. Jadnik se sigurno pitao šta mu se desilo ...

Mladoženja pita popa koliko treba da plati za venčanje: • Običaj je da se plati u proporciji sa lepotom mlade. Mladoženja mu pruži 100 evra. Pop se približi mladi, podigne joj veo da je pogleda, pa kaže mladoženji: • Sačekajte da Vam donesem kusur.

Dođe peder kod lekara i kaže mu: • Doktore, boli me guza ... • A gde Vas tačno boli? • Pa ovde, baš na ulazu ... • E, pa u tome je problem! To treba da bude izlaz, a ne ulaz!

Zašto zebra navija za Partizan? • Zato što je konj!

Muji stigao veliki račun za struju, pa kaže on Fati: • Eto ti sad, pa ti i dalje pozajmljuj peglu svima po selu!

Perica: • Kada porastem, biću policajac i poći ću stopama svoga oca! Jovica: • Nisam znao da ti je tata policajac? • Pa i nije, on je lopov!

Muškarac i žena koji se nikada ranije nisu sreli našli su se nekom greškom u istom kupeu spavaćih kola u vozu. Oboma je bilo nelagodno u početku, ali su ubrzo zaspali umorni, on na gornjem krevetu, a ona na donjem. Negde oko jedan sat noću on se nagne i šapne ženi: • Gospođo, izvinite ako vas budim, da li biste mogli da mi dodate rezervno ćebe is ormana? Strašno mi je hladno. • Imam bolju ideju, odgovara ona - samo za noćas, da se pravimo kao da smo venčani. • Ohoho, fantastična ideja, odličan način da se oboje ugrejemo ... • Odlično, - kaže ona - Pomeri dupe i uzmi sam svoje jebeno ćebe!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Sasvim je logično da u Kini nema pasa lutalica. Ni u Srbiji nema prasića lutalica.