VICOTEKA

Učiteljica upozorava đake da će sutra biti pismeni zadatak iz matematike, da niko ne sme da izostane, da nikakva lekarska i druga opravdanja neće pomoći. Perica pažljivo sasluša i pita:
• A šta ako budem iscrpljen od seksa?
• Ništa, Perice, pisaćeš drugom rukom - odgovori učiteljica.

Zove plavuša dečka:
• Kupila sam puzzle i ne mogu ih složiti ...
• Hm, baš ništa nisi uspela da složiš?
• Ne ... Ni jedna mi se ne uklapa.
• A šta je nacrtano na kutiji?
• Neko žuto pile. Ali, ja tu ne mogu da prepoznam ni glavu ni rep.
• Ajde, strpi se malo, sada ću ja da dođem do tebe.
Dođe dečko kod plavuše, pogleda ka stolu sa slagalicom i kaže joj:
• Daj, vrati taj cornflakes u kutiju.

• Doktore, boli me leva noga!
• To ti je od starosti ...
• Doktore, i desna je isto godište, pa ne boli!

Kupa Fata malog Mujicu, pa ga uhvati za uvo i vuče kroz kadu. Mujo je pita:
• Šta to radiš s malim?
A Fata će na to:
• Ajd ti stavi ruku u vruću vodu!

Nakon odgovaranja pita student profesora:
• Za koliko sam odgovorio, profesore?
• Za deset. Pišem jedan, pamtim nula!

Mislila je da je crni luk jedino povrće koje može da je rasplače, sve dok je nisam pogodio krompirom po sred čela.

Perica upita mamu:
• Kada ljudi umiru, da li se pretvaraju u prašinu?
• Da.
• Au, onda je neko umro ispod mog kreveta.

Išao Džon Vejn pustinjom i naišao na veliku tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Izvadi pištolje, pažljivo se okrenu oko sebe, ali nigde nikog. Pođe on dalje i ugleda još veću tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Opet izvadi pištolje, okrene se, ali nigde nikoga. Krene dalje i vidi malecku tablu na kojoj nešto piše. Pošto nije mogao da pročita, sagne se do zemlje i vide da na tabli piše:
• Dva puta sam te upozorio!

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Svaki novi dan je nova šansa ... da nešto sjebem!

Čuo Perica od školskog druga da svi odrasli imaju tajne, a najbolji način da se od njih izvuče novac je da se kaže: 'Znam pravu istinu', - čak i kad nije tako. Naravno, Perica odluči da odmah isproba taj recept kod kuće, i obrati se mami:
• Znam pravu istinu.
Ona mu odmah da 500 dinara i kaže:
• Ni reči o ovome tvom ocu!
Zadovoljan lakom zaradom, Perica dočeka oca ispred kuće i ponovi:
• Znam pravu istinu.
Otac brzo izvadi 1.000 dinara, uz uslov, samo ni reči o ovome mami. Ohrabren, Perica pokuša isti plan i s baštovanom:
• Znam pravu istinu.
Baštovan pade na kolena, širom raširi ruke i reče:
• Sine, ... zagrli tatu!