VICOTEKA

Idu Perica i Jovica ulicom i sretnu profesora matematike. Jovica će:
• Dobar dan, profesore.
Perica kaže:
• Dobro veče, profesore.
Jovica pita:
• Zašto veče?
A Perica će:
• Kad god ga vidim, padne mi mrak na oči.

Mujo i Fata krenuli na more, na pola puta se Fata lupi po čelu i kaže Muji:
• Joj Mujo, sad sam se setila da nisam isključila šporet!
Mujo će:
• E, šta bi ti radila bez mene?
• Bolan Mujo, kakve veze to ima sa šporetom?
• Ja sam zaboravio zavrnuti slavinu u kupatilu, inače bi nam zbog tebe ceo stan izgoreo.

Pacijent ulazi u ordinaciju:
• Doktore, imam problema sa učestalim gasovima. U stvari, to i nije neki problem jer ih ispuštam bez ikakvog zvuka i nemaju nikakav miris. Evo, na primer, otkako sam ušao, ispustio sam ih desetak, a Vi ništa niste primetili.
Doktor:
• Dobro, uzmite ove tablete i dođite sledeće nedelje na kontrolu.
Sledeće nedelje čovek dolazi na kontrolu kod doktora:
• Doktore, nešto se dogodilo sa mojim gasovima. Otkako sam počeo da pijem one tablete, počeli su strašno da smrde, a i dalje su onako učestali kao pre i ne čuju se.
Doktor:
• Dobro, sinuse smo pročistili, sada ću da vidim kako ćemo da Vam sredimo sluh.

Sede Mujo i Haso u birtiji, pa Mujo kaže Hasi:
• Pogledaj one dve ofucane pijandure što sede preko puta nas, Moj Haso! Takvi ćemo biti i mi za deset godina!
• To ti je ogledalo, konju jedan!

Ne možete vi da date toliko akcija i popusta, koliko ja mogu da nemam para.

Šta radi Emir Bekrić kada zakasni na bus?
• Čeka ga na sledećoj stanici.

Gde ćeš za Novu godinu?
• Kod psihijatra, kažu da će tamo biti ludnica.

Jorgovanka zove komšinicu preko plota:
• Zorice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, Jorgovanka, ... i ja čekam muža!

Dođe Muji tašta iz Dalmacije u posetu, pa nakon par dana povuče ona kćer na stranu i tiho je upita:
• Kćeri, ovaj tvoj muž, moj zet, nekako mi se čini da nije srećan kad vam ja dođem u goste?
Kćer je zagrli:
• Ma ne, mama, on ti je samo Bosanac. Sporo misli, znaš, ... pa će se radovati tek kad ti odeš!

Alkohol mi je pružio mnogo nezaboravnih trenutaka, kojih se ne sećam.

U bolnici, pored bolesničke postelje:
• Izvinite, koliko ste visoki?
• Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent.
• Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!