Ovde je samo potpis

Dođe Perica na ispit i izvlači pitanja. Kad ono, prvo pitanje ne zna, drugo isto ne zna, a treće prvi put čuje. Iznerviran, profesor mu upiše u indeks "majmun". Perica vidi šta je ovaj napisao i kaže mu: • Profesore, pa ovde je samo potpis, nema ocene?

Dođe učiteljica na čas i pita decu koliko je dugačka Drina. Javi se Mujo i kaže: • 100 km! Javi se Mario i kaže: • 200 km! Javi se zatim i Perica, pa kaže: • 7,5 cm bez filtera.

Šeta čovek malo dete parkom. Dete počne da plače i plače ... a čovek na to krene mirnim, brižnim glasom: • Smiri se Pero, smiri se Pero ... Priđe mu jedna žena i kaže: • Ah, vi ste baš jedan brižan otac! A koliko godina ima mali Pero? A čovek će na to: • Ne, ja se zovem Pero.

Kako se zove sida na ruskom? • Buljševizam.

Pošli Crnogorci u lov na puževe. Vrate se kasno noću bez ijednog, te će nečija žena: • Ama, čo'če, đe su vam puževi? • Muči ženetino, to divlje, to bježi, ne mož' ga uvatit'!

Žene su nervozne samo u tri slučaja: • Kada dobiju, • Kada ne dobiju, • I kada bi trebalo da dobiju ... Inače su skroz OK!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Mladi bračni par se uselio u tek kupljeni stan. Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena pogleda kroz prozor i spazi komšinicu kako širi veš na svom balkonu. • Kako joj je prljav veš! Ne mogu da verujem. Pa isto kao da ga nije ni oprala - rekla je - možda joj je loš prašak, a možda uopšte i ne zna da pere, jadnica. Muž je ćutke posmatrao, i činilo se da ga to nije zanimalo. Ali svaki put kad je komšinica širila veš, padali bi isti komentari. Iz dana u dan. Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kad je videla da je komšinicin veš čist kao sneg. Reče mužu: • Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je samo naučio? Muž odgovori: • Niko! Ja sam oprao naše prozore.

Sede dva čoveka uz kafiću i komentarišu prolaznike. Kaže jedan: • Jao, vidi onu rugobu! Pazi kako je ružna! Na to će onaj drugi: • To je moja žena! • Jao, nisam znao! Izvini, stvarno mi je žao! • Eh, tebi je žao!

Radi neki električar u bolnici i nešto mu ne ide pa psuje, naiđe doktor, čuje to, pa upita: • Šta je majstore, opet si nešto zabrljao? Majstor mu odbrusi: • Ja kad bešto zabrljam, ja to i popravim, a ti kad nešto zabrljaš, zatrpaš zemljom.

Fata zove Muju telefonom: • Mujo, gde si? • Evo me, u lovu sam! • A ko to tako glasno stenje, bolan? • Medved!