VICOTEKA

Učiteljica uči đake šta je to lopov. Pita ona Pericu:
• Perice, šta sam ja ako ti zavučem ruku u džep i izvučem pet dinara?
A Perica će na to:
• Pa, ... mađioničar!

Putuje Lala vozom. Uđe u kupe u kome je samo jedna lepa devojka koja, zaneta čitanjem neke knjige, ne obraća pažnju na pridošlog putnika. Posle pola sata vožnje, ne skidajući pogled sa prelepe saputnice, Lala joj se obrati:
• Moliću vas lepo, gospojice, za jedno pitanje!
Devojka ga pogleda ...
• Znate li vi možda moga brata Tozu?
• Ne znam ni vas ni vašeg brata! - odgovori devojka.
• E, vidite, dobro je što ga ne znate, jer da ga znate, ta on bi vas o'ma, sa oproštenjem, i to bez pitanja - kaže Lala i brzo nastavi - a, ja nisam taki. Ja fino zamolim, pa ako date, date!

Sretnu se dva lopova. Pita prvi:
• Gde ćeš?
• Idem da kupim bundu ženi.
• Ajd' kad već ideš, kupi i meni jednu.

Sedi policajac u kancelariji. Neko mu pokuca na vrata i on upita:
• Ko je?
Drugi odgovara:
• Ja sam.
Tek će onaj u kancelariji zbunjeno:
• Ja?! Pa nema šanse ...

Mužu je stiglo pismo, ali ne sme da ga pokaže ženi.
• Vidim da te je pismo prilično zabrinulo, dragi. Reci mi o čemu se radi. Ja sam tvoja supruga i tu sam da ti pomognem u nevolji. Tvoji problemi su i moji problemi, sve treba da rešavamo zajednički, da delimo dobro i zlo, mi smo kao jedno ...
• Pa dobro, ... piše nam ljubavnica da smo postali otac!

Kako se zove dečiji hor u Zemunu?
• Kalibri

• Jesi li rekla mami kuda ideš i s kim ćeš biti? - pita momak devojku grleći je  u parku.
• Nisam. Moja mama nije radoznala žena, ali za razliku od nje, muž mi je baš ljubomoran.

Mujo i Fata razgovaraju posle pokušaja seksa:
• Ovo mi se nikad nije dogodilo!
• Mujo moj, događa se to i drugima.
• Drugima da, ali meni ne!
• Pa ni meni se testo ne digne svaki put ...
• I šta radiš?
• Umesim drugo.
• Ali ja nemam drugog?
• Imam ja!

Srele se dve plavuše. Pita prva onu drugu:
• Gde si bre, nisam te videla sto godina?!
• Ma, ne pitaj, u haosu sam ovih dana. Još sam juče bila i na parastosu.
• Opaaa, Grčka, ima se, može se!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kada ti žena kaže:
• Ispravi me ako grešim.
Ti ćuti, ne ispravljaj ništa! To je zamka!