VICOTEKA

Šta je to peh?
• To je kad posadiš pet hektara duvana, bude odlična berba, a žena popuši komšijin.

Mladi bračni par dobio dete, oboje su belci a dete crnče. Bude to mužu sumnjivo i upita ženu:
• Pa dobro ženo zašto je naše dete crno, a mi smo beli?
Žena mu kaže:
• A to, e pa znaš kada sam se porodila, nakon kraćeg vremena dete zaplače zbog gladi, a pošto ja nisam odmah imala mleka zamolim jednu crnkinju da ga podoji. I eto tako naše dete postade crno ...
Muž ode kući. Kod kuće ga čeka majka:
• Jeli sine - pita ga - kako je unuče.
• Znaš, dobro je - kaže on - ali moram nešto da te pitam ... moja žena nije imala odmah mleka pa je naše dete podojila crnkinja i sada je crnče, da li je to moguće!?
• Jeste sinko moguće, kad sam ja tebe rodila nisam imala dovoljno mleka, pa sam ti dala kravlje mleko i zbog toga si sada glup kao tele - odgovori mu majka ...

Dođe Crnogorac u kafić i sedne. Prilazi mu konobarica i pita ga šta će da popije. Naruči on kafu.
• A kakvu kafu želite? – upita ga konobarica.
Kaže on:
• Vako jaku kâ što sam ja, a tako slatku kâ što si ti!
Donese ona kafu, Crnogorac srkne, pa kaže:
• E, đevojko, grdna, a da se ti nijesi malko precijenila?

Pita Fata Muju:
• Reci mi, bolan Mujo, šta najviše voliš?
Mujo će kao iz topa:
• Pičku!
A Fata će njemu:
• E, tako ti je to kad nisi probao kurac!

Ne prekidaj me dok te zaboravljam! Posle moram sve iz početka ...

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Šta se dobije kada se spoje četiri sveštenika?
• POP GRUPA!

Šta su to tange?
• To su gaće koje nikada neće postati krpa za prašinu!

Dva stara prijatelja sreću se posle 25 godina i započinju priču o deci. Prvi pita:
• Kaži mi kako ti je ćerka, dugo je nisam video?
• Prijatelju moj, onda je odlično. Stvarno je dobro dete, bila je odličan učenik, odličan student, odrekla se puno toga da bi završila fakultet u roku, kao student generacije se zaposlila u jakoj privatnoj firmi. Počela je od dna, od referenta, pa dogurala do šefa, mislim da joj se sav trud na kraju isplatio. A kako tvoja ćerka?
• Ah, i moja ćerka radi kao gazdina švalerka u jednoj privatnoj firmi, ali ja ne umem to da ispričam tako lepo kao ti ...

Nisu svi ljudi isti, svako je budala na svoj način.

Sedeli Crnogorac i Srbin. Vidi Srbin da ovaj sve radi polako i bez žurbe: pije vodu, uzima čašu, ... Pa reče:
• Je l' ima nešto što ti radiš brzo?
Na to će Crnogorac:
• Ima, brzo se zamaram!