Narod gladuje

Dolazi Perica iz škole i plače. Pita ga otac: • Zašto plačeš? • Dobio sam jedinicu. • Zašto si dobio jedinicu? • Nisam znao šta su vlast, država i narod. • Ne plači sine, tata će to da ti objasni. Daću ti primer - kod nas u kući vlast sam ja, mama je država, a narod ste ti i seka. Sutradan, dođe vreme ručka, Perica sa sestrom gladan čeka za stolom, a otac za to vreme u sobi kreše majku. Primeti to Perica pa kaže sestri: • Pogledaj ti to! Dok vlast rastura državu, narod gladuje.

Nosili Lala i Spira zvono na vrh crkve i krenuše dole nakon obavljena posla, ali lift ne radi a stepenice zaključane. Čekali Lala i Spira tako tri - četiri sata kad će odjednom Lala: • Spiro, ja moram da serem. A Spira mu kaže: • Ma obavi to tu, na licu mesta, preko oluka, neka padne dole pa ćemo počistiti kada siđemo. Kad dole u dvorištu pop drži liturgiju i raširenih ruku pita: • Bože šta ćeš ti nama dati? Sleti mu govno pravo u ruku. Pop sav u čudu ali nastavi: • Bože šta ćemo mi tebi dati? A Lala odozgo viče: • Papiiiira! Paaaapiiiraaa!

Pitaju čoveka na ulici: • Šta biste promenili u vašem gradu? • Podigao bih ljuljaške! • Molim?! • Pa, nisko su i onda kačim nogama kad se ljuljam ... • Ali, Vi imate 30 godina? • I dugačke noge ...!

Od izbora dva putića, vode na dve strane, jedan na biro, drugi preko grane.

Dođe Muji tašta iz Dalmacije u posetu, pa nakon par dana povuče ona kćer na stranu i tiho je upita: • Kćeri, ovaj tvoj muž, moj zet, nekako mi se čini da nije srećan kad vam ja dođem u goste? Kćer je zagrli: • Ma ne, mama, on ti je samo Bosanac. Sporo misli, znaš, ... pa će se radovati tek kad ti odeš!

Umrla čoveku žena posle dugog života. Kad su je ispratili i pokopali, vrate se kući. Utom se naoblači i nebo zaparaju munje i gromovi. A muž reče: • Stigla je!

Za doručak, Piroćanac kaže svojoj deci: • Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar! Deca: • Hoćemo dinar! Za ručak ista situacija: • Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar! Deca: • Daj dinar! Uveče tatko vika: • Deco, ko hoće da večera, mora da plati dva dinara!

Legla mi plata, ali imam osećaj kao da je neko već spavao sa njom.

Zašto se navijači Crvene zvezde zovu Delije? • Zato što, kad otvore novine, upru prstom u tabelu i traže ... de li je, de li je ...

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Ne stidim se svoga siromaštva, do njega sam došao poštenim radom.