VICOTEKA

Dolazi Perica iz škole i plače. Pita ga otac:
• Zašto plačeš?
• Dobio sam jedinicu.
• Zašto si dobio jedinicu?
• Nisam znao šta su vlast, država i narod.
• Ne plači sine, tata će to da ti objasni. Daću ti primer - kod nas u kući vlast sam ja, mama je država, a narod ste ti i seka.
Sutradan, dođe vreme ručka, Perica sa sestrom gladan čeka za stolom, a otac za to vreme u sobi kreše majku. Primeti to Perica pa kaže sestri:
• Pogledaj ti to! Dok vlast rastura državu, narod gladuje.

Koji je najbrži put do srca muškarca?
• Pravo kroz grudni koš.

Zašto su žene jako loši vozači?
• Svi instruktori vožnje su muškarci.

Priča mala Cigančica:
• Ulazim u prodavnicu i lepo piše: "Zgrabi Snickers" ... ja zgrabila, a murija za mnom!

• Dobar dan, mi smo Jehovini svedoci.
• Super, izvolite, uđite, da popijemo po pivce.
• Ali, mi ne pijemo ...
• Aha, onda uđite, da budete svedoci kako ja pijem.

Ulazi tip u bar i seda pored plavuše. Na ruci ima prilično neobičan sat. Pogleda malo na sat, malo na plavušu, pa opet na sat i sve tako.
• Šta je smešno? - pita plavuša.
• He, he, ovo je, znate, telepatski sat - kaže tip.
• A šta vam znači to 'telepatski'?
• Pa ja samo pomislim na njega, i on mi mislima kaže sve što me zanima ...
• I šta vam taj sat sada kaže? - zanima se plavuša.
• He, he, pa kaže mi da vi nemate gaćice!
• Hi, hi, pa slabo vam radi taj sat, jer ja baš imam gaćice - kaže plavuša.
Tip se odmah uozbilji:
• Prokleta stvar! Mora da žuri jedan sat u napred!

Uđe plavuša u autobus pun ljudi. Nema slobodnog mesta. Šta će, stane na sred autobusa i odjednom prdne. Razmišlja:
• Šta sad da radim, poješće me blam?
Uhvati se za rukohvat i počne da ga okreće gore - dole, tek toliko da se čuje neki zvuk sličan prdežu. Priđe joj neki momak i kaže:
• Ma, ni blizu.

Kada sam bio mali, pišao sam po pesku, a sada sam odrastao, pa serem po Fejsu!

Moja baba možda ne zna šta je kompjuter, ali ni ja nikada neću znati šta je penzija.

Pita tata Pericu:
• Zašto nisi u školi?
• Nastavnica mi rekla da sam izgubljen slučaj. A zašto ti nisi na poslu?
• Iz istog razloga kao i ti, samo meni je to rekao direktor.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...