Maraja Keri

Ulazi nastavnica u razred držeci pismene zadatke i ljutito kaže: • Sram vas bilo, deco! Ja vam zadajem temu "Slavne žene sveta" a vi mi tamo pišete o Ceci i nekakvoj Ledi Gaga! Kako se nijedan nije setio da piše recimo o ... Mariji Kiri!?! Na to se deca uzvrpolje, pogledavaju i počnu da se smeju. • Vama je sad i smešno, sram vas bilo! Na to se Perica odvaži, ustane i kaže: • Nastavnice, ne zove se Marija Kiri, nego Maraja Keri!

Išla dva dupeta ulicom. Jedno dupe prdne, a drugo mu kaže: • Uze mi reč iz usta.

Već je uveliko pala noć kada se lovac vratio kući iz lova. Žena se probudi i upita ga: • Jesi li šta pogodio? • Jesam, dušo ... • Je li u kuhinji? • Ne, u bolnici je ...

Došao Piroćanac kod svog prijatelja, takođe Piroćanca, u posetu i ovaj ga pita da li hoće kafu. Čovek odgovara potvrdno a domaćin zagreje vodu i ubaci zrno kafe. Posle nekoliko dana ovaj drugi Piroćanac uzvrati posetu prvom a domaćin zagreje vodu za kafu i veže jedno zrno na konac pa ga umače u paru. Pita ga prijatelj: • Je li bre, zašto tako kuvaš kafu? • Ma bila mi ona tvoja mlogo jaka, pa ja da skuvam slabiju.

Kako se na Turskom kaže peder? • U čmar aga!

Primitivizam je zarazna bolest, koja se najlakše prenosi svađom sa obolelim.

Indijanci odu kod vrača da ga pitaju kakva će zima biti. • Jaka i hladna - kaže on. Oni spreme gomilu drva, ali zima bude blaga, pa potroše samo pola. Naredne godine opet odu kod vrača. • E, ova će da bude stvarno žestoka! - kaže on. Indijanci spreme još više drva nego prošle godine, a zima opet bude blaga. Treće godine opet oni kod vrača, a vrač kaže: • Dođite sutra. Sutradan ode vrač u grad kod meteorologa i pita ga: • Kakva će zima da bude? • Jako duga i jako hladna. • Kako znaš? - upita vrač. • Pa, eno Indijanci u planini već treću godinu spremaju drva za ovu zimu.

Detinjstvo je završeno kada majka prestane da krije slatkiše, a otac počne da krije rakiju.

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče: • Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu, sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas. Slovenac odgovara: • Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati. Pita ga Hrvat: • Pa šta piše na plakatima? Slovenac odgovori: • Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis: • Pa, šta je ovo? - pita on. • Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva. • Kako nagluva? - pita komšija. • Pa lepo, nagluva, slabo čuje. • A, bi li mi je pozajmila na jedan dan? • Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva. Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu: • Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz! • Kako, šta je bilo? - pita ona. • Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ... • A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!

Sastali se Amerikanac, Francuz, Turčin i Bosanac i počeli da razgovaraju o ponosu. I tako, ... krene Amerikanac: • Ja sam ponosan na CIA, sve zna, čak i pre nego što se nešto dogodi! Francuz: • Ja sam ponosan na Francuskinje, tako su dražesne, ljupke i ne daju se lako! Turčin: • Ja sam ponosan na naše tepihe. Skupi su, dobri i malo ko ih može kupiti! Bosanac: • Ja sam ponosan na sebe! Svi ga začuđeno pogledaju i pitaju: • A zašto? • Juče sam jeb'o Francuskinju na turskom tepihu, a CIA pojma nema o tome!