Morate pošteno platiti

I poštenog čoveka možete potkupiti, samo morate pošteno platiti.

Mrkli mrak u šumi. Ništa se ne vidi, ni prst pred okom. Odjednom nalete jedan na drugog zeka i tvor. Tvor sav preplašen upita: • Ko si ti? Opiši se! • Krznat sam jedem kupus i šargarepu, odgovori zeka. • Daj bre, zeko, umalo me srce ne strefi. • A ko si ti? - upita zeka. • Crn sam, kradem kokoške i smrdim. • Idi Cigo u pičku materinu, prepao si me.

Šta je to optička varka? • To je kada neko zbog naočara izgeda inteligentnije.

Šta je to: krv pije, vampir nije; ima krila, a ne leti! • Ulošci.

Došla Stanojka doktoru, sva otečena i plava po licu. Požali mu se da je Miljojko pretuče svaki put kada se uveče vrati iz kafane. Doktor je posavetuje: • Gospođo, skuvajte čaj od kamilice, pa kada Miljojko dođe uveče kući, napunite usta čajem i grgljajte taj čaj dok Miljojko ne ode da spava, i za osam dana dođite na kontrolu. Posle osam dana dođe Stanojka na kontrolu i sva srećna pohvali doktora: • Gos`n doktore, Vi pravite čudesa. Otkako se držim vaše terapije, Miljojko je potpuno miran i ne tuče me. • Pa to sam i mislio. U Vašem slučaju nije kriv alkohol, nego jezik!

Vozi Mujo kamion kroz Sloveniju. Piči on tako, kad ga zaustavi policajac. Kaže policajac: • Drug, migalec Vam ne dela! Izađe Mujo van, gleda okolo i čudi se. Policajac ga spopao: • Drug, pogledajte, migalec Vam ne dela! Mujo gleda okolo sav u čudu. Opet će policajac: • Migalec Vam ne dela! Kad se Mujo prodera: • Ma, jebo te migalec, gledam gde mi je prikolica!

Zašto mali crv plače? • Mama mu je otišla na pecanje ...

Otišao čovek kod doktora i vraća se kući sav tužan. Pita ga žena šta je bilo, a čovek će: • Ja došao kod doktora, on me pregledao i dao mi tablete da pijem. Rekao mi da ih moram piti do kraja života. Žena ga upita šta je tu loše, mora piti tablete pa šta, a čovek će: • Pa, dao mi je samo 3 tablete.

Sede dve plavuše u piceriji. Jedna kaže: • Joj kako ružno podrigujem, na picu. A druga joj odgovori: • Popij malo kisele vode, pa ćeš podrigivati na usta.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Došao u Crnu Goru novopečeni gazda iz Rusije, pa kaže svom čoveku: • Treba mi sutra 18 jakih crnogorskih momaka za posao. • Nema problema šefe, sutra su tu. Drugi dan stiže kamion sa 22 čoveka. Gazda pita: • Pa šta je to? Rekao sam 18 Crnogoraca, a ne 22. • Pa šefe, ima 18 Crnogoraca, plus 4 Bosanca. • Koji će mi moj četiri Bosanca? • Pa da ih istovare.