VICOTEKA

Vraća se Piroćanac iz inostranstva i u ruci ima samo kavez sa papagajem. Stiže na carinu:
• Šta imate za carinu? – pita carinik.
• Ništa, samo papagaja.
• I on se carini.
• Papagaj? Kako? Koliko?
• Deset dinara živ, 5 dinara mrtav.
Gleda Piroćanac carinika, pa papagaja, pa carinika, kad će na to papagaj:
• Jovo, Jovo, nemoj da se zajebavaš za 5 dinara!

Mujo kaže Hasi:
• Poslao sam moju Fatu u nudistički kamp.
• Što tamo, bolan?
• Ma dosadila mi, stalno kuka kako nema šta da obuče!

I poštenog čoveka možete potkupiti, samo morate pošteno platiti.

Plavuša šalje prijateljici SMS:
• Upravo sam stopirala i stao mi kamiondžija. Kako ima dobrih ljudi, ... još mi je dao i 50 eura. Sada idemo negde kroz šumu, izgleda da zna prečicu ...

Prevarila Fata Muju i priznala mu. Mujo je, sav snužden, upita:
• Pa, dobro, Fato, zar ti ja nisam bio dobar? Sve sam ti ugađao.
Fata odgovori:
• Mujo, veruj, desilo se sasvim slučajno.
Mujo je zbunjeno pogleda i upita:
• Kako slučajno?
Fata krenu da objašnjava:
• Bio je mrak, ja legla da spavam. On ušao na kapiju - isto kao ti. Ušao u kuću - isto kao ti. Ušao u sobu - ama, isto kao ti. Legao pored mene - ama, baš kao ti. Sredio me ama isto kao ti. E, kad je rekao da će još jednom, tek sam onda shvatila da to nisi ti.

Moje komšije slušaju dobru muziku, ... hteli to oni ili ne!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Pita kondukter osobu u vozu:
• Je l' imate kartu?
• What?
• Kartu, molim.
• Excuse me?
• Kartu!
• I don't understand.
• Your ticket, please.
• Šta?

Mujo kosi, a Japanac uzeo štopericu, olovku i papir i meri Muji produktivnost. Posle prvog otkosa, kaže Japanac:
• Ne valja Mujo, imaš prazan hod.
• Kako ba prazan hod?
• Pa lepo. U jednom smeru kosiš, a kad vraćaš kosu vraćaš je u prazno. Nego, da naoštrimo kosu i sa druge strane, pa da i u drugom smeru kosiš.
I tako i bude. Kosi Mujo, a Japanac opet:
• Ne valja Mujo. Opet imaš prazan hod.
• Pa kako bolan opet prazan hod?
• Lepo! Kosiš u oba smera, ali imaš prazan hod jer vrtiš guzicom džabe. Nego, da ti zavežemo grabulje pa da odmah travu rastresaš da se brže suši.
I tako i bude. Kosi jadni Mujo tako opremljen, kad eto ti Fate. Nosi ručak. Na glavu stavila posudu sa kiselim mlekom, u jednu ruku posudu sa pitom, a u drugu košaru sa hranom i pivom. Ide polako prema Muji, a on kad je vidi kako zanosno njiše bujnim bokovima, kaže:
• Bona Fato, ne njiši tako bokovima, ako Japanac vidi da mi se diže, odmah će da mi utvrdi prazan hod i obesiti fenjer, da kosim i noću!

Dolazi majka u vrtić po svoje dete. Na ulazu ima šta da vidi, ... kapija širom otvorena, a deca se u pesku igraju mobilnim telefonima. Upita vaspitačicu:
• Pobogu, pa ovo su mala deca, kako to pazite na njih, kapija je otvorena, deca mogu da izađu na ulicu?
Vaspitačica mirno odgovara:
• Gospođo, ništa ne brinite, kod nas se signal za WiFi prostire samo u granicama ovog peska!

Od svih švalerskih uspomena, najduže traje alimentacija!