VICOTEKA

Ide Perica ulicom i sretne ga nastavnik:
• Dobar dan, Perice. Znaš li, molim te, koliko je sati?
• Pola tri, nastavniče.
• Dobro, Perice, sedi.

Leže Mujo i Fata na plaži, kad se Muji  priseksalo. Kaže on to Fati, a ona će njemu:
• Ma jes' ti lud, ne budali, pa svi vide.
• Pokrit ćemo se peskom. - navalio Mujo.
• Ma kakvi! - odbija Fata.
• A da pređemo na ono ostrvo?!?
• Jesi li bolan blesav, ja ne znam plivat - opet će Fata.
• Ja ću plivat na leđima, a ti se uhvati za  njega. Vidiš li kako stoji!
• Ma nemoj, a kako ću da se vratim?!?

Šetaju Adam i Eva rajskim vrtom i razgovaraju:
• Evo, voliš li me?
• Naravno, dragi, pa koga bih drugog?

Navalio Mujo na Fatu u krevetu i kad su završili, zapali Mujo cigaru, lijepo se namjesti i ponosno upita Fatu:
• Onda, Fato, kakav sam ja u krevetu?
Fata promrmlja poluglasno:
• Ko vulkan, moj Mujo ...
Mujo se zadovoljno nasmija:
• Ih, ko vulkan, šta kažeš ba, tako sam dobar?
Fata se okrenu prema njemu:
• Jok, bolan Mujo, nego se aktiviraš svakih pet godina!

Kako se žene izvinjavaju?
• Izvini, ali ti si kriv.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Crnogorac muva devojku:
• Radiš li, mala?
• Radim ...
• O'š li da ti sredim trudničko?

• Halo ... policija? Pošaljite patrolu ... slučajno sam gurnuo ženu kroz prozor!
• U redu ... šaljemo i hitnu pomoć!
• Ma, ne treba hitna! Mi živimo u prizemlju ... samo patrolu, i to što pre ... samo što nije provalila vrata!

Razgovaraju tri Crnogorca na nekoj sahrani:
• A što bi ti voleo da tvoji prijatelji kažu nad tvojim odrom kad umreš?
• Ja bih voleo da kažu "Bio je dobar prijatelj, suprug i otac" – reče prvi.
• Ja bih da kažu "Bio je veran Božji sluga i učinio je nešto po čemu će ga ljudi pamtiti" – reče drugi.
• Ja bih voleo da kažu "Viđu ga, mrda se!" – reče treći.

Stariji čovek šeta obalom jezera. Pažnju mu privuče ribolovac koji je lovio ribu sa obale, priđe i obrati mu se:
• Grize li nešto, prijatelju? - Jok. Ali juče sam ovdje ulovio četrdeset deverika! – odgovori mu.
• Znate li Vi ko sam ja? – upita čovek.
• Ne – odgovori ribolovac.
• Ja sam šef ribočuvarske kontrole za ovu oblast! - predstavi se čovek i  pokaza legitimaciju.
• A, znate li Vi ko sam ja? - brzo će ribolovac.
• Ne.
• Ja sam najveći lažov u ovom kraju.

Sin pita Radašina:
• Koje su boje šljive?
• Plave.
• Pa, zašto je ova crvena?
• Zato što je zelena!