VICOTEKA

Ide Perica ulicom i sretne ga nastavnik:
• Dobar dan, Perice. Znaš li, molim te, koliko je sati?
• Pola tri, nastavniče.
• Dobro, Perice, sedi.

• To, to! Jače, jače ...
• Čekaj bre, zar mi ne reče da si nevina?
• A da, da! Boli, boli ...

Žali se Fata komšinici:
• Mujo mi post'o 300% impotentan.
• Kako 300% bona, jučer si mi rekla 100%.
• Pao je niz stepenice, slomio prste i pregrizao jezik.

Lako je švalerku upisati u mobilni telefon pod imenom "Rile Automehaničar". Zajebano je kad ti Rile u pola dva, posle ponoći, pošalje poruku: "Volim te mišiću moj!".

Muž bez žene je kao kuče bez buva - može da živi, ali mu je dosadno.
Žena bez muža je kao buva bez kučeta - može da živi, ali nema koga da jede.

Noćas sam sanjao da cepam drva. Da mi alarm nije zazvonio, mogao sam i da ih spakujem!

Vraća se Crnogorka kući od doktora koji joj je rekao da ima još 10 sati života i kaže ona mužu:
• Hajde da vodimo ljubav cele noći.
• Ne ja, boga mi. Lako je tebi, ti sutra nećeš ustajati.

Razgovaraju dve prijateljice:
• Kažeš li ti svom mužu uvek kada doživiš orgazam?
• Ne, pa znaš da ne voli da ga zovem telefonom kada je na poslu ...

Hvali se osamdesetogodišnji deda svom doktoru kako mu je žena koja je 60 godina mlađa od njega ostala trudna i da će ubrzo postati otac. Doktor potapša starog dedu po ramenu pa reče:
• Da ja tebi, deda, ispričam jednu malu priču: Bio jedan lovac i jedno jutro ode on u lov na medvede. Kad je naleteo na velikog medveda on potegne za puškom i tad primeti da je umesto puške poneo kišobran ali on svejedno uperi kišobran u medveda i na njegovo čudo kišobran opali i ostade medved na mestu mrtav ...
• To je nemoguće! – prekide ga deda – mora da je tu bio još neko. Sigurno je neko opalio iza njegovih leđa a da on nije ni znao!
• Upravo tako deda, o tome ti pričam.

Psihijatar:
• Recite mi, kada su počele vaše traume?
Pacijent:
• Paaa, kad smo u vrtiću pevali "Sad se vidi, sad se zna, ko se kome dopada!" a slinavi Mitar pokazao prstom na mene ...

Za doručak, Piroćanac kaže svojoj deci:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Hoćemo dinar!
Za ručak ista situacija:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Daj dinar!
Uveče tatko vika:
• Deco, ko hoće da večera, mora da plati dva dinara!