VICOTEKA

Ide Perica ulicom i sretne ga nastavnik:
• Dobar dan, Perice. Znaš li, molim te, koliko je sati?
• Pola tri, nastavniče.
• Dobro, Perice, sedi.

Otišao Piroćanac kod brata u Beograd i igraju playstation. Ujutru majka kaže:
• Ajde deco doručak.
Beograđanin:
• Nema frke, kevo, nema frke.
Posle nekog vremena opet majka:
• Ajde deco ručak.
Beograđanin:
• Nema frke, kevo, nema frke.
Uveče majka:
• Ajde deco večera.
Beograđanin:
• Nema frke, kevo, nema frke.
Piroćanac:
• Aj mi da jedemo, a Frka kad dođe će jede sam.

Na času biologije nastavnik upita Pericu:
• Znaš li, Perice, bar jednog sisara koji leti?
• Znam: stjuardesu - odgovori Perica.

Žali se jedna plavuša drugoj:
• Zamisli, pala sam na vozačkom ispitu!
• Pa kako?
• Pa eto, nemam pojma. Vozila sam i došla do kružnog toka. Tamo lepo stoji znak na kome piše 30. Ja sam obišla 30 puta i instruktor mi kaže da sam pala!
• Mora da si se zabrojala.

Pita Sosa Lalu:
• Lalo, kada bi znao da ti je ostalo još samo pola sata života, šta bi radio?
• Ta, vodio bih ljubav sa tobom, Soso!
• Lepo, a ostalih 25 minuta?

Zašto zebra navija za Partizan?
• Zato što je konj!

Sreli se vuk i lisica u šumi. Počne vuk da nagovara lisicu da makar jednom vode ljubav, ali lisica se nije dala. Pošto nije znao šta da radi, vuk počne da je ubeđuje. Na kraju će:
• Ajde, lijo, makar jednom - naučiću te da čitaš.
Pošto je bila jako znatiželjna, lija pristane i odvede vuka iza žbuna. Nakon nekog vremena, izlazi vuk iz žbunja i zakopčava krzno, a lija će za njim:
• A čitanje, vuče?
Na to vuk odgovori:
• Pa nisam ti ja Vuk Karadžić.

Dođe mali Perica kući iz škole sa torbom punom jabuka. Otac ga upita:
• Odakle ti te jabuke?
• Od komšije Ljube.
• Da li on zna za to? - upita ga otac.
• Da. Trčao je za mnom sve do kuće.

• Šta radiš u petak uveče?
• Pa u to vreme obično idem na pivo.
• A posle toga?
• Pa, ... posle toga je ponedeljak.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Momac prilazi devojci:
• Da te pitam, jesi li singl?
• Za tebe sam album!