Stavi ruku u vruću vodu

Kupa Fata malog Mujicu, pa ga uhvati za uvo i vuče kroz kadu. Mujo je pita: • Šta to radiš s malim? A Fata će na to: • Ajd ti stavi ruku u vruću vodu!

Baba kaže dedi: • Deda, idem malo da se prošetam, da li da obučem brus? Deda: • Obuci, blato je ...

Šta rade pilići u kafani? • Piju, piju, piju, piju, ...

Za doručak, Piroćanac kaže svojoj deci: • Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar! Deca: • Hoćemo dinar! Za ručak ista situacija: • Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar! Deca: • Daj dinar! Uveče tatko vika: • Deco, ko hoće da večera, mora da plati dva dinara!

Nije strašno kad pričaš sam sa sobom. Zajebano je kad se posvađaš.

Kako se zove Branko Kockica kada legne? • Lego kockica.

• Jes' ti čuo, Haso, ko je Betoven? • E, baš ja znam ko je Betoven - odgovori Haso. • E, nećeš ni znat kad ne ideš u večernju školu - reče Mujo. • Jes' ti, Haso, čuo za Mocarta? • E, nemam ti ja veze sa Mocartom. • E, nećeš ni imat kad ne ideš u večernju školu. • Slušaj ti, Mujo, jes' ti čuo za Jozu bubnjara? • Nisam. • E, to je taj što ti ide kod žene kad ti ideš u večernju školu.

Vozi se baba u autobusu i nakon nekog vremena počne da se žali glasno govoreći: • Bože, Bože al sam žedna! Naravno, niko ne reaguje, a baba će opet: • Bože, Bože kako sam žedna! • Sačekaj baba dok stigneš tamo gde si krenula – reče jedan od putnika. Nakon nekoliko trenutaka baba će opet: • Bože, Bože kako sam žedna! Iznervirani vozač naglo zaustavi autobus kraj neke kafane: • Idite tamo pa se napijte vode. Samo da Vas više ne slušam! Kad se baba napila i vratila u autobus, vozač odahnu i krenu dalje. Nakon nekoliko stotina metara baba se ponovo oglasi: • Bože, Bože al sam bila žedna!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Majka najbolje zna, a moja jednom prilikom reče: • Najvažnija su realna očekivanja, mi smo tebe upisali u školu samo da dobiješ boginje! Sve preko toga je premija.

Dotrčao mujo u kafanu i sa vrata viče: • Magistrirao Haso! • Gde, gde, gde - zapitaše svi redom. • Na magistrali, spizdio ga FAP!