Stavi ruku u vruću vodu

Kupa Fata malog Mujicu, pa ga uhvati za uvo i vuče kroz kadu. Mujo je pita: • Šta to radiš s malim? A Fata će na to: • Ajd ti stavi ruku u vruću vodu!

I ovu noć ću prespavati u tuđem krevetu, ... ne zato što sam neki jebač, nego sam podstanar.

• O čemu maštaš, prijatelju? • Voleo bih da imam toliko para da mogu par slonova da kupim. • Šta će ti slonovi, pobogu? Šta bi radio sa njima? • Ma, nije mi do slonova, već do toliko para.

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu: • Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari! Nakon završenog posla, pita anđeo: • Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda? Bog reče: • Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine: - Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan. - Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek. - Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Za 30 godina braka Fata priredila Muji večeru. Kaže Mujo: • Fato, dušo, što si nam napravila za godišnjicu? • Ćevape - kaže Fata i iznese pred njega. Mujo ostane u čudu: na tanjuru velika lepinja, dobro namočena i u njoj samo jedan mali ćevap. • Pa šta je ovo bona, samo jedan mali ćevap u ovol'koj lepinji!? • Eto, da vidiš kako je meni bilo 30 godina s tobom!

U alkoholu sigurno ima ženskih hormona, jer ja kad popijem odmah počnem da pričam gluposti, a ni auto ne umem da vozim.

Kasno uveče, vraćajući se iz šetnje parkom, baba se požali dedi: • Ijaoj Milutine, neki mladić me napao u parku i silovao ... • Iju, Radojka, pa ... jesi li zvala nekog u pomoć? • Nisam, ... nije mu trebala pomoć!

Rešava Zemunac ukrštene reči: Luka u Španiji, 7 slova? • Bojović.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Šta jedu ljudožderi za vreme posta? • Ronioce!

Sreću se na ulici dva psihijatra. Prvi će: • Dobar dan, dobro ste. Kako sam ja? • I vi ste dobro!