VICOTEKA

Hodala sam ulicom kad me je zaustavila izrazito neuredna žena, zapuštena i smrdljiva, zatražila je da joj dam nešto sitnine za hranu ... Izvadila sam novčanik i iz njega 500 dinara i pitala je:
• Ako ti dam ovaj novac hoćeš li kupti vino umesto večere?
• Ne, davno sam prestala piti - odgovorila mi je beskućnica.
• Hoćeš li otići u šoping umesto da kupiš hranu? - upitala sam je.
• Ne, ne gubim vreme po kupovinama - rekla je beskućnica - Vreme koristim u nastojanju da ostanem živa.
• Hoćeš li potrošiti novac u frizerskom salonu umesto na hranu? - pitala sam.
• Jeste li vi ludi? - odgovorila je beskućnica - Nisam bila kod frizera već 20 godina!
• Dobro - odgovorila sam. Neću vam dati novac, umesto toga vodim vas večeras na večeru sa mojim mužem.
Beskućnica je bila šokirana:
• Neće li se vaš muž ljutiti na vas zbog toga? Znam da sam prljava, a verovatno i užasno smrdim.
• Nema problema – odgovorila sam - Važno je da moj muž vidi kako izgleda žena kad odustane od šopinga, frizerskog salona i vina ...

• Hej ćao, ti beše ono završila književnost na Filološkom fakultetu, jel da?
• Da, da ... sa prosekom 9,5!
• Stvarno? Svaka čast, baš lepo! Nego, ... pošto su ti ovi krastavci i šargarepe?

Arhimed, Njutn i Paskal igraju žmurke. Arhimed žmuri, a Paskal i Njutn se kriju. Paskal se sakrije, a Njutn nacrta kvadrat, stane iza Arhimeda i čeka. Arhimed izbroji:
• Devedeset pet, ... pedeset, ... sto, polazim.
Okrene se, ugleda čoveka i kaže:
• Aha, Njutn!
A Njutn će:
• Ne, ovo je Njutn po metru kvadratnom, a to je Paskal.

Pita Milojko Radojku:
• Radojka, šta misliš, ima li života posle smrti?
Radojka će na to:
• Milojko, budi precizniji, posle čije smrti?

Došao čovek kod doktora i počinje priču:
• Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest.
• Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti.
• Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu.
• Pa dobro, pogledaću i nju.
• Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu.
• Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti.
• Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu.
• Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!

Razgovaraju dva pomfrita:
• Hajde da vodimo ljubav! - predloži jedan.
Na to će drugi pomfrit tužno:
• Ne mogu, imam kečap.

Na ulazu u restoran stoji natpis:
• Jela sa pečurkama naplaćujemo unapred.

Koji je najprodavaniji poklon za 8. mart u Crnoj Gori?
• Aparat za brijanje ...

Razgovaraju dva studenta:
• Kad obično ideš da spavaš?
• Šta znam,  pa tako ... oko dva, pola šest ...

Smučilo se dedi da gleda kako njegov 18-godišnji unuk stalno sedi za kompjuterom pa mu priđe i reče:
• E, kada sam bio tvojih godina, išao sam s prijateljima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i otišli bez plaćanja!
Malom se ta ideja jako dopala. Vrati se on za dve nedelje sav modar i pretučen, zamotane glave, pa ga deda upita:
• Kog si vraga to radio?
• Tja, isto kao ti, išao sam s prijateljima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i kad smo hteli da odemo bez plaćanja, upadoše tri gorile i ubiše boga u nama!
• Pa dobro, sa kim si to išao u Trst? – upita deda.
• Sa KonTiki-jem – odgovori dečko – a ti?
• Pa, sa partizanima.

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.