Zeznuto pomeranje satova

Mujo se žali Hasi: • A jes’ zeznuto ovo pomeranje satova. • Zašto? • Umesto u krevetu, jutros mi se digo u tramvaju.

Zovem popa da mi osvešta kuću i pitam ga za cenu, ... a on me pita koliko kvadrata ima kuća!? Nešto se mislim, ... pope, ne zovem te da krečiš, nego da osveštaš!

Pita komšija popa na groblju: • Kako je, popo? Ovaj trlja ruke i kaže: • Umirucka narod, umirucka! Kad eto ti – umre popadija. Pita ga opet komšija: • Kako je, popo? A ovaj će: • Jao, ne pitaj, pomre čitav svet!

Vratio se Mujo iz ekspedicije sa Severnog pola, pa pita Hasu: • Čuj, Haso, ima li skroz crnih žena? • Naravno da ima! • A ima li skroz belih? • Pa, naravno! • A ima li crno-belih? • Nema, Mujo! • E, onda sam spavao sa pingvinom!

Ušao starac u GSP i video pankera sa veselo ofarbanom kosom, pa ga zagleda sa svih strana. Panker to primeti, pa ga upita: • Šta je, matori, ti sigurno nisi pravio gluposti kad si bio mlad? • Ma jesam, jednom sam kresnuo papagaja, pa sad gledam da mi ti slučajno nisi sin.

Fata se šminka, a Mujo komentariše: • Što se mažeš, kao da će ti to pomoći? • Daj Mujo, pogledaj sebe kako si ružan. • Nisam ja takav oduvek, nego su me kao bebu zamenili u porodilištu.

Učiteljica pita decu: • Da li Bog postoji? • Da, postoji? • Možete li ga videti? • Ne. • Možete li ga dodirnuti? • Ne. • Pa, onda on ne postoji Perica upita učiteljicu: • A, učiteljice, imate li vi mozak? • Imam. • A, možete li da ga dodirnete? • Ne. • A, možete li da ga vidite? • Ne. • Pa, da li ste onda sigurni da ga imate?

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Došao zeka kod mede i moli ga da ga prošvercuje preko grane. Kaže zeka: • Molim te, medo, prošvercuj me preko grane. • Ne mogu, zeko, kako ću bre ... • Ajde, medo, molim te. Evo, ja ću se uvućie u tvoj prednji džep i neću ni zucnuti ... • Dobro, ajde. Došli oni na granicu, kad carinik gleda medu i nešto mu sumnjiv, pa kaže: • Je li, medo, šta ti je to u prednjem džepu? Meda brzo zvekne šakom iz sve snage po džepu, stavi ruku u džep i izvuče: • A to, to mi je zekina slika ...

Zašto je Fata počela da uči matematiku? • Zato što je videla Muju sa dve nepoznate.

Išao Džon Vejn pustinjom i naišao na veliku tablu na kojoj je pisalo: • Oprez, peder u pustinji! Izvadi pištolje, pažljivo se okrenu oko sebe, ali nigde nikog. Pođe on dalje i ugleda još veću tablu na kojoj je pisalo: • Oprez, peder u pustinji! Opet izvadi pištolje, okrene se, ali nigde nikoga. Krene dalje i vidi malecku tablu na kojoj nešto piše. Pošto nije mogao da pročita, sagne se do zemlje i vide da na tabli piše: • Dva puta sam te upozorio!