Malo i prošetaj

Da bi došla do princa, ne moraš jahati baš svakog konja. Malo i prošetaj, zdravo je.

U parku iza žbuna, dok je čovek u žurbi zakopčavao pantalone i trudio se da što pre napusti mesto, kulturna muva pita drugu muvu: • Izvinite, da li je ova stolica slobodna?

Gledaju dva ludaka u ludnici kako moler kreči zid, pa jedan od njih reče: • Hajde da mu pomerimo merdevine, neka padne! A drugi će na to: • Ma džaba, neće pasti, vidiš da se drži za četku!

Žene su nervozne samo u tri slučaja: • Kada dobiju, • Kada ne dobiju, • I kada bi trebalo da dobiju ... Inače su skroz OK!

Dođe Perica kući, a mama ga pita: • Sine, kako je bilo u školi? • Napeto! • Šta to pričaš, kako napeto? • Tako, spasao sam učitelja! • Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako? • Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu! • I ti si ga na to upozorio? • Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina: • Kako ti se svideo izlet? • Bilo je odlično. • A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ... • Da! • I, šta si naučio? – nije odustajao otac ... • Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline. Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio: • Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Postrojio narednik policajce i naređuje im: • Vi koji imate srednju školu stanite desno, a vi koji imate osnovnu školu stanite levo. Jedan policajac osta stojeći i upita narednika: • A kuda ću ja, neman nikakvu školu? Narednik će njemu: • Ti onda stani iza mene!

Vidi Crvenkapa vuka u šumi kako vozi motor, pa kaže: • Vuče, vuče! A on će njoj iznervirano: • Ma šta vuče! Vidiš da trokira!

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju. • Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo? • Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika. • Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi? • Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom. Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat. • Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene. Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio: • Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat. • Odlično! Kazni ga da se nauči pameti. • Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba. • Tim bolje - kaže šef. • Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi. • Gradonačelnik? • Važniji. • Poslanik? • Važniji. • Predsednik vlade? • Ma, još važniji. • Dobro - kaže šef - pa ko je? • Ja mislim da je Bog. • Zašto misliš da je Bog? • Šefe, šofer mu je Papa!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Šetao neki čovek pored reke i naiđe na nekog tipa koji stoji na ogradi mosta. • Šta to radiš, čoveče? - upita on. • Hoću da skočim sa mosta i ubijem se, - odgovori ovaj. • Zašto bre? - zabrinuto će prvi. • U ratu mi geler otkinuo muda i sad država nema para da mi plati operaciju - skrušeno će ovaj. Produži čovek svoju šetnju, a kada se pred veče vraćao kući vidi da onaj čovek još stoji na istom mestu. • Šta je bilo, ne skačes? • Eee, znaš li kakva ti muda trebaju da bi skočio odavde ...