Uskoro nas više neće biti samo dvoje

Fata se naveče pred televizorom počne umiljavati Muji i šapne mu na uho: • Mujo moj ... moram t’ reć’ nešto ... uskoro nas više neće biti samo dvoje u kući ... biće nas troje! Mujo oduševljeno pogleda u Fatin trbuh i reče: • Jao, Fato, mašala ... de da te poljubim! Kako znaš? Fata još tiše reče: • Nazvala me mater jutros i rekla da nam dolazi u goste.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro. • Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim. • Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah. • Mama kaže, a? A plače li majka? • Ne. • Kuku, neko mi je moj umro.

U bolnici, pored bolesničke postelje: • Izvinite, koliko ste visoki? • Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent. • Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Otišla baba da baci đubre al' joj ispadnu naočare u kontenjer. Nagne se preko kontenjera da ih dovati kad u to dolazi Ciga, vidi babu i naguzi je. Taman što je završio posao dolazi drugi pa ga pita: • Šta radiš bre to? • Pa greota da ne iskoristim, neko bacio babu, a ona ko nova!

Šta je čvrst karakter? • Kada gledaš pornić, a ruke držiš na stolu!

Mujo i Fata u prodavnici, gledaju šta sve ima, kad Mujo dohvati neku flašicu i začuđeno će: • Kupka za bebe sa prahom bisera? Pa mene matera kupala sa koprivom, do sedme godine nisam imao obrve!

Novi ministar daje svoj prvi interviju: • Prethodna Vlada nas je dovela na ivicu provalije. Obećavam da ćemo učiniti veliki korak napred.

Alkohol mi je pružio mnogo nezaboravnih trenutaka, kojih se ne sećam.

Kako počinje recept za cigansku tortu? • Ukradeš tri jaja ...

Mujo kosi, a Japanac uzeo štopericu, olovku i papir i meri Muji produktivnost. Posle prvog otkosa, kaže Japanac: • Ne valja Mujo, imaš prazan hod. • Kako ba prazan hod? • Pa lepo. U jednom smeru kosiš, a kad vraćaš kosu vraćaš je u prazno. Nego, da naoštrimo kosu i sa druge strane, pa da i u drugom smeru kosiš. I tako i bude. Kosi Mujo, a Japanac opet: • Ne valja Mujo. Opet imaš prazan hod. • Pa kako bolan opet prazan hod? • Lepo! Kosiš u oba smera, ali imaš prazan hod jer vrtiš guzicom džabe. Nego, da ti zavežemo grabulje pa da odmah travu rastresaš da se brže suši. I tako i bude. Kosi jadni Mujo tako opremljen, kad eto ti Fate. Nosi ručak. Na glavu stavila posudu sa kiselim mlekom, u jednu ruku posudu sa pitom, a u drugu košaru sa hranom i pivom. Ide polako prema Muji, a on kad je vidi kako zanosno njiše bujnim bokovima, kaže: • Bona Fato, ne njiši tako bokovima, ako Japanac vidi da mi se diže, odmah će da mi utvrdi prazan hod i obesiti fenjer, da kosim i noću!