Ko rano postane otac

Ko rano postane otac, taj više ni sa viršli ne skida najlon.

Kako se deli slinarstvo? • Na rudarstvo, vajarstvo i streljaštvo!

Perica razgovara sa majkom: • Mama, hoćemo li u zoološkom vrtu videti i rodu? • Naravno, Perice. • Super! Baš me zanima hoće li me prepoznati!

Dolazi plavuša u kafić, seda za šank, naručuje tekilu, konobar napuni čašu, a ona eksira, i sve tako dok se nije napila. Naiđe četa vojnika, vide dobra plavuša, a pijana ko letva, i opale je onako svi od reda. Sutradan dolazi plavuša u isti kafić, seda za šank ... Konobar pita: • Tekila? • Ne, dupli viski, od tekile me boli pička ...

U nekoj diskoteci devojka prilazi Dragiši Biniću: • Hoćeš da igraš? • Ne mogu, imam dva žuta!

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno: • Uhhh! Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas: • Pazite na štok, jebem vas smotane.

Silovali babu. Kada je došlo do suđenja, pitaju je: • Kada Vam je bilo najteže? Na to baba odgovara: • Boga mi, kad mi digoše noge, a sve trunje iz opanaka u oči ...

Dva drugara pijanice razgovaraju: • Ako umrem pre tebe, da mi obećaš da ćeš mi sipati kilo rakije na grob. • Važi, ... al` moram prvo da je propustim kroz bubrege?

Mama: • Sine, zašto se više ne družiš sa onim Zvonkom? Perica: • Pa, da li bi se ti družila sa nekim ko pije, puši i drogira se? Mama, sva ponosna na sina: • Naravno da ne. Perica: • Vidiš, neće ni on!

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita: • Koliko je ovaj kolač? • 100 dinara. • Dobro, koliko je ovaj? • 120 dinara. • A ovaj? • 150 dinara. Čovek se iznervira i kaže: • Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači? • Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju. • Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo? • Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika. • Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi? • Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom. Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat. • Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene. Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio: • Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat. • Odlično! Kazni ga da se nauči pameti. • Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba. • Tim bolje - kaže šef. • Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi. • Gradonačelnik? • Važniji. • Poslanik? • Važniji. • Predsednik vlade? • Ma, još važniji. • Dobro - kaže šef - pa ko je? • Ja mislim da je Bog. • Zašto misliš da je Bog? • Šefe, šofer mu je Papa!