Kada smo sabrali sve radne sate

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Molim pevačicu da ne trese sisama oko mog muža, ... novčanik je kod mene.

Prolazi plavuša ulicom i naiđe na nekog simpatičnog brku: • Jao, što su vam divni brkovi! Mogu li da dobijem jednu dlaku za uspomenu? - upita ona. Brka stavi ruku u gaće i iščupa dlaku. Plavuša će iznenađeno: • Gospodine, pa ja sam tražila dlaku iz brkova, a ne iz gaća! • E, mlada damo - reče brka - roba se nikad ne vadi iz izloga nego iz magacina!

Mujo i Haso na granici, a u gepeku voze ukradene mobilne telefone. Carinik: • Imate li šta da prijavite za carinjenje? • Ma jok bolan. U tom momentu zazvoni jedan mobilni iz gepeka, a Mujo će, kao iz topa: • Haso, bolan, pogodi koje mi uvo zvoni!?

• Dobar dan. Zovem povodom oglasa. • Molim? • Povodom oglasa! • Ponovite, ko je to? • ZOVEM POVODOM OGLASA! • Oglasa? • DA! • Kakvog oglasa? • Pa, prodajete slušni aparat ... • Kakav aparat? • SLUŠNI! • A to, ... pa, prodala sam ga.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan: • Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će: • Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično! • Koje lekove? Kako se zovu? • Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu? • Šta, ljiljani? • Ma nije, ono što se nosi i na groblje ... • Karanfili? • Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ... • Ruže? • A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Razgovaraju dvojica prijatelja: • Pre neki dan sam predložio ženi da se igramo doktora ... • I, ... šta je bilo? • Prvo sam pred vratima čekao dva sata, a kad me je konačno pustila unutra, zakazala mi je za dva meseca! • Uuuu, jebote, i šta si uradio? • Paaa,... otišao sam i platio privatno ...

Piju pop i crkvenjak i hvale se ko je više žena kresnuo. Pošto nikako da se dogovore, odluče da već sutradan kad god neka vernica uđe u crkvu onaj ko ju je imao podvikne „Op!“. Tako i bi. Ujutro uđe prva vernica, a pop podvikne: • Op! Za njim će i crkvenjak: • Op! Uđe druga vernica, a pop opet: • Op! Crkvenjak odmah: • Op! Onda u crkvu uđu popadija i popova kćerka, pa pop podviknu uz smešak: • Op! A crkvenjak će: • Op, op!

Nakon šest meseci zabavljanja, kaže devojka mladiću: • Dragi, vreme je da me predstaviš svojoj porodici. • Neće moći, draga, žena mi je na poslu, a deca u školi!

Pita učiteljica Pericu: • Perice, šta je to zebra? • To je konj koji navija za Partizan.

Zašto Internet ne može da zameni standardne štampane novine? • Zato što Internetom ne možeš da ubijaš muve.