Kada smo sabrali sve radne sate

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Kako se na ruskom kaže vazelin? • Karamazov

Šetaju Francuz, Italijan i Haso i pričaju o seksu, kad ugledaju kozu privezanu za plot. • Joj, što nije Brižit Bardo - zavapi Francuz. • Joj, što nije Monika Beluči - požali se Italijan. • Joj, što nije mrak - zarida tužno Haso.

Mladić uzbuđeno priča majci kako se napokon zaljubio i planira da se venča. Reče: • Sutra ću dovest tri žene kući, a ti pokušaj da pogodiš koju ću oženiti. Majka se složi sa tim planom. Sledećeg dana on stvarno dovede tri prelepe devojke i reče im da sednu na kauč da svi zajedno malo porazgovaraju ... Nakon toga upita: • U redu, mama, pogodi koju ću ženiti! • Onu u sredini - odgovori ona bez oklevanja. • Neverovatno! Kako si znala? - upita on. • Ona mi se ne sviđa - odgovori majka.

Skinula baba gaće i raširila noge pred dedom, a deda kaže: • Skupi baba te noge, sakrij to groblje! A baba će njemu: • E moj deda, u moje groblje možda još neko i zađe, a tvog mrtvaca iz groba niko dići neće!

Dolazi komšija kod Piroćanca, vidi da skida tapete, i pita ga: • Je li, komšo, stavljaš gi nove tapete? • Jok bre, selim se!

Kako se zove najpoznatiji japanski modni kreator? • Sašimi Sako!

Žene su kao tiket sportske prognoze. Ubodeš deset, ali te jedna zajebe za sve pare.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pita Mujo Sulju: • Voliš li ti seks u troje? Suljo: • Ih, jos pitaš! Obožavam! • Pa trči onda kući!

Kako se zove boginja reume? • Koštana.