Kada smo sabrali sve radne sate

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina: • Kako ti se svideo izlet? • Bilo je odlično. • A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ... • Da! • I, šta si naučio? – nije odustajao otac ... • Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline. Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio: • Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

• Dobar veče, jel to hitna pomoć? - upita Ciga. • Da, izvolite ... • Molim vas pomognite mi, sin mi je progutao kurton!! • Pa gde ste ..., gde živite ...? • Ja sam u Marinkovu baru, Todora Dukina 21! • Stiže ekipa odmah ... Posle 3 minuta: • Dobro veče, iz Todora Dukina ovde, ja sam zvao za ono što mi je sin progutao kurton ... • DOLAZI EKIPA ODMAH! • Ne mora naš'o sam drugi!

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar: • Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže: • E, među anđelima nije. Onda traži u drugoj pa kaže: • Nije ni u čistilištu. Nema ga! Uzme još jednu knjigu, traži, pa će: • Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima. Najednom se priseti i upita udovicu: • Koliko ste dugo bili u braku? Udovica: • Pa nekih 50 godina ... Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu: • Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

Plaćam svom psihijatru da me prati na fejsbuku. Tako preskačemo dosadne seanse, a on mi posle samo pošalje lekove.

Dolazi muž kasno kući, sav raščupan i umrljan ružem i puderom. Pita ga žena, sumnjičavim glasom: • I, šta se desilo? • Nećeš verovati, potukao sam se sa klovnom ...

Šta je to `Šumadijski stereo`? • Kad Milojko skine jednu čarapu i baci je na jednu stranu, zatim skine drugu čarapu i baci je na drugu stranu, pa se čarape `čuju` i sa jedne i sa druge strane.

Hvalio se Amerikanac Bosancu kako ima ranč koji je toliko veliki da ne može tri dana da ga obiđe autom. • Imao sam i ja taki auto, pa sam ga prodao - odgovori Bosanac.

Došao Piroćanac u poljoprivrednu apoteku da kupi sprej protiv mušica. Prodavac mu ponudi dva spreja: • Ovaj košta 100 dinara i ubija oko 1.000 mušica, a ovaj vam košta 50 dinara i ubija oko 500 mušica. Piroćanac se okrene i pođe iz radnje. • Pa kuda ćete? – upita prodavac. • Da si izbrojim mušice, odgovori Piroćanac.

Došao Piroćanac kod svog prijatelja, takođe Piroćanca, u posetu i ovaj ga pita da li hoće kafu. Čovek odgovara potvrdno a domaćin zagreje vodu i ubaci zrno kafe. Posle nekoliko dana ovaj drugi Piroćanac uzvrati posetu prvom a domaćin zagreje vodu za kafu i veže jedno zrno na konac pa ga umače u paru. Pita ga prijatelj: • Je li bre, zašto tako kuvaš kafu? • Ma bila mi ona tvoja mlogo jaka, pa ja da skuvam slabiju.

Pošao Piroćanac kod komšije na kafu pa pred kućom povika: • Komšijo, jesi li kući? • Nisam - odgovori ovaj iz kuće. • Kako nisi, pa opanci su ti tu? • Otiš'o sam bos!