VICOTEKA

Mujo i Haso došli u policiju da izvade novu ličnu kartu. Kako su obojica nepismeni, rekli su im da se potpišu kažiprstom. Mujo se potpisa kažiprstom, a Haso stavi palac.
• Bolan, to nije kažiprst - kažu mu u policiji.
• Ali ja se zovem različito od Hase! - odgovori Mujo.

Tončiju treba pomoć oko domaće zadaće i sjeti se da bi mu djed mogao pomoći, pa reče:
• Nono, ti si kao dugogodišnji moreplovac bio na svim kontinentima?!
• Jesan, jesan, dragi Tonči - odgovori mu djed.
• To znači, nono, da ti dobro poznaješ geografiju?
• Ne, dragi moj Tonči, ondi nisan nikad bija.

Ispituje profesor studente i prozove Ljubišu:
• Ljubiša, šta je sledilo posle Napoleonove smrti?
• Sahrana, profesore.
• Dobro sedi. Vidimo se za 40 dana.

• Halo ... policija? Pošaljite patrolu ... slučajno sam gurnuo ženu kroz prozor!
• U redu ... šaljemo i hitnu pomoć!
• Ma, ne treba hitna! Mi živimo u prizemlju ... samo patrolu, i to što pre ... samo što nije provalila vrata!

• Kume zdravo. šta radiš?
• Ništa kume, tu nešto sa decom.
• Jel' još uvek prodaješ onaj tvoj auto za pet 'iljada?
• Prodajem ga kume, što pitaš?
• Nešto smo Nada i ja pričali da ga kupimo, pa da te pitam da li bi mogao meni da prodaš jeftinije?
• Pa, ovaj, mogao bih recimo za petsto manje.
• A jel' bi mogao da mi ga daš na rate?
• Kako to misliš?
• Recimo, na odloženo, jedno godinu dana.
• Pa, mislim , čekaj ... malo je dugo za te pare ...
• 'Ajde bre, pa nemaš sto kumova, a imaš para, a ko te uvek "pokrivao" kod žene kad' si pravio sranja?
• Dobro, jesi ... 'ajde nek' ti bude na godinu dana.
• E, kume, samo još nešto da te pitam?
• Kaži?
• A jel' možeš da mi pozajmiš jedno pet glava za more, glupo je da uzmem auto, a da ga vozimo samo po gradu ...

Izveo Piroćanac devojku u grad i prođu pored pekare. Devojka reče:
• Kako ovde lepo miriše!
• Hoćeš da prođemo još jednom? - upita Piroćanac.

Razgovaraju dva studenta:
• Kad obično ideš da spavaš?
• Šta znam,  pa tako ... oko dva, pola šest ...

Lepo je kada ti je pas prijatelj. Ružno je kada ti je prijatelj džukela.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• Ja, inače, ne pijem. Samo ponekad popijem čašicu, dve. A kad popijem dve čašice onda sam drugi čovek ... a šta sve i koliko može da popije taj drugi čovek, ja to ne znam.

Dolazi Mujo s posla, umoran k'o pas i gladan, ulazi u kuću, skida cipele i kaput i pravac kuhinja, kad tamo nema nikoga. Mujo ode u dnevnu sobu, kad tamo Fata leži na kauču u izazovnom donjem rublju i zavodnički mu se smeška. Mujo je ošine pogledom:
• Šta je, bona, opet ti zagoreo ručak?