VICOTEKA

Vozi baba bicikl, zaustavlja se ispred prodavnice i naslanja bicikl. Bicikl padne, a neki šarlatan dobaci:
• Baba, onesvesti ti se bicikl.
A ona će na to:
• I ti bi se onesvestio da si mi bio toliko dugo među nogama!

Život je kao frizer, ti mu kažeš šta želiš, a on šiša po svom!

Razgovaraju žena i muž:
• Dragi, kada bih ja umrla da li bi se ti ponovo oženio?
• Sigurno ne bih!
• A zašto? Zar ti nije lepo u braku?
• Naravno da mi je lepo ...
• Pa, zašto onda nećeš da se oženiš?
• U redu, onda ću se ponovno oženiti ...
• Ipak, dakle, hoćeš? I spavaćeš sa njom u našem krevetu?
• A gde bi smo inače spavali?
• A hoćeš li i moje slike da zameniš njenim slikama?
• Mislim da hoću, to mi se čini logičnim ...
• A hoće li ona da vozi moj auto?
• Ne, nema vozačku!

Razgovaraju Mujo i Haso:
• Haso, čega se ti najviše bojiš?
• Zmija, a ti?
• Žena!
• Pa to ti je, bolan, isto.
• Nije, za zmije imaš protivotrov!

Kada žena uzme stvar u svoje ruke, onda je to već velika stvar.

Čeka Mujo Fatu na železničkoj stanici i kada je Fata izašla iz voza, Mujo se samo pozdravi s njom i ćuti. A Fata ga pita:
• Bolan Mujo, što si takav? Vidi kako onaj čovek grli i ljubi svoju ženu?
• Vidim, ali njegova žena upravo odlazi.

Sastali se Amerikanac, Francuz, Turčin i Bosanac i počeli da razgovaraju o ponosu. I tako, ... krene Amerikanac:
• Ja sam ponosan na CIA, sve zna, čak i pre nego što se nešto dogodi!
Francuz:
• Ja sam ponosan na Francuskinje, tako su dražesne, ljupke i ne daju se lako!
Turčin:
• Ja sam ponosan na naše tepihe. Skupi su, dobri i malo ko ih može kupiti!
Bosanac:
• Ja sam ponosan na sebe!
Svi ga začuđeno pogledaju i pitaju:
• A zašto?
• Juče sam jeb'o Francuskinju na turskom tepihu, a CIA pojma nema o tome!

Najgora poza u seksu je kada si dole, a gore nema nikoga!

Dođe mali Perica kući, a otac ga pita:
• Perice, jesi li uradio svih pet pitanja iz istorije?
• Jesam, osim prva dva i poslednjih pet!

Koja je razlika između WC-a i groblja?
• Nema razlike, kad moraš - moraš.

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...