VICOTEKA

U bolnici, pored bolesničke postelje:
• Izvinite, koliko ste visoki?
• Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent.
• Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Zašto piješ Sinalko?
• Jer je iste boje kao moji zubi!

Ulazi Perica u prodavnicu:
• Imate li wc papir?
• Ne.
• Imate li maramice?
• Ne.
• A imate li novine?
• Koje ćeš?
• Care, ako do sada nisi skontao šta je problem, ja evo ne znam ...!

Pitali Muju na birou za zapošljavanje šta je po zanimanju. On odgovori:
• Pomoćni bagerista.
• A šta Vam je to?
• Pa ono što bager ne može, ja lopatom ...

Devojka piše dečku pismo:
• Ja ovako više ne mogu, ne volim te, a i 4 puta sam te prevarila, vrati mi moju sliku i oprosti.
Dečko sav razočaran, odluči da joj se osveti pa pokupi slike svih devojaka koje je imao, ubaci slike u kovertu i napiše:
• Ja ne znam koja si ti, uzmi svoju sliku a ostale vrati.

Sretnu se Euro, Dolar i Dinar, i počnu da se razmeću pričama o svojoj sličnosti sa nekim životinjama.
Kaže Euro:
• Ja sam kao tigar! Ja kad skačem, skačem nezadrživo, silovito, rušim sve pred sobom ...
Na to će Dolar:
• Ja sam kao antilopa. Kad ja skačem, skačem visoko i daleko, skačem elegantno ...
Na kraju će Dinar:
• A ja sam kao lav!
• Otkud ti kao lav?
• Pa lepo, kad vi skočite, ja RIKNEM.

Ustaje Milutin iz kreveta oko četiri sata ujutru i sprema se za lov. Stanojka ga pita:
• Gde ćeš crni Milutine ovako rano!?
Milutin odgovara:
• Ma Stanojka znaš da volim lov!
• Idi kad si lud - kaže Stanojka i nastavi da spava.
Uzima Milutin pušku i izlazi iz kuće. Napolju strašno hladno, probija se on kroz sneg i razmišlja o Stanojkinim rečima. Na par kilometara od kuće, Milutin odluči da se vrati. Stiže kući, skida se i podvlači pod jorgan uz komentar:
• Napolju je ledeno, drvo puca!
Stanojka mu se ugura u krilo govoreći:
• A onaj moj blesavi otišao u lov!

Bračni par hoće da kupi stari zamak. Prilikom razgledavanja pitaju oni vlasnika:
• Da nema ovde slučajno duhova?
A vlasnik odgovara:
• Budite bez brige, ja ovde živim već 500 godina i nisam video ni jednog!

Pacijent koji je iskoristio sve bonuse za bolovanja dolazi kod lekara u medicini rada:
• Doktore treba mi neki dan bolovanja.
• Može al' moraš da uradiš analize, - reče doktor i protrlja tri prsta - krv i ...
• Znate doktore, ja krv vadim samo iz vene - odgovori pacijent savijajući ruku u laktu.
• Dobro, a onda ćeš ... - reče doktor, videvši da ga je ovaj dobro nasamario - da odeš kod našeg poznatog neuropsihijatra.
U međuvremenu doktor pozove kolegu i ispriča da ga je ovaj nasamario i da ga otkači. Kuc, kuc, na vratima kod neuropsihijatra ...
• Šta čekaš, ulazi i svlači se!
Ne obraćajući pažnju na njega, doktor ga upita :
• Pa zar se još nisi još skinuo?
• Evo odah.
Pacijent go kao od majke rođene stoji držeći se rukama za polni organ i gleda po ordinaciji uzneveren, ne znajući šta ga čeka. Doktor podiže glavu i dreknu:
• Šta se držiš za đoku?!
• Pa, znaš doktore, ... ja sam naviko kad dođem kod doktora da mu uvek nešto donesem.

Krenuli zeka, meda i veverica da kradu voće i povrće. Zeka uzme šargarepu, meda krušku, a veverica ode nekud. Uhvati ih farmer i kaže:
• Pustiću vas ako to što se ukrali nabijete sebi u zadnjicu.
Gura meda krušku, vrišti, kuka, ali nekako uspe da gurne. Gura zeka šargarepu, vrišti, kuka, stenje, a odjednom počne da se smeje. Pita ga meda:
• Šta se smeješ?
A zeka će:
• Ćuti, eno veverice, nosi lubenicu.

Šeta lav šumom, gladan, i nailazi na zeku i pita ga:
• Je li, ti mali, kako se zoveš?
• Ja sam Zeka.
• Ček' da te zapišem u svesku. Sutra ću te pojesti.
Tako on nastavlja, nailazi na lisicu i pita je:
• A kako se ti zoveš?
• Ja sam Lija.
• Dobro. Zapisaću te u svesku i prekosutra ću te pojesti.
Krene on dalje i nailazi na nilskog konja pa ga pita:
• Kako se ti zoveš?
• Nilski konj.
• Upisujem te u svesku i poješću te za 2 dana.
A nilski konj će ljutito:
• A da ja tebe sad naguzim?!
Lav će na to:
• Eeee, pazi, mogu ja tebe i da izbrišem.