VICOTEKA

Mujo je napokon uspeo da zavede Fatu i završi sa njom u krevetu, pa ujutro nakon buđenja upita je:
• Fato, bona, jesam li ja prvi sa kojim si spavala?
Fata rezignirano klimne glavom:
• Jesi, bolan, sa ostalima oka nisam do jutra sklopila.

Zove čovek ludnicu i pita:
• Je li soba 10 slobodna?
• Momenat, samo da proverim.
Da, slobodna je. Zašto?
• Znači pobegao sam!

Policajac rešava ukrštene reči ... :
• Vrsta drveta ( sedam slova ) - bandera
• Učesnici NOB-a ( devet slova ) - nobelovci
• Tamni deo dana ( tri slova ) - lad

U meni spava genije, a budala je uvek budna.

• Tata, šta je dijalog? - pita Perica.
• Sine, to je razgovor između mame i mene.
• A šta je monolog?
• Isto, sine.

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Priča deda unucima kako je bilo u ratu:
• I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o!
Deca pitaše:
• Što nisi pobegao?
Deda procedi kroz zube:
• Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

Budale i pečurke se ne sade. One same niču.

Prodaje Ciga na ulici kaiševe:
• Ajmo narode, kaišovi, kaišovi! Da deca imaju sve petice ... kaišovi, kaišovi ... navali narode!

Krenuli zeka, meda i veverica da kradu voće i povrće. Zeka uzme šargarepu, meda krušku, a veverica ode nekud. Uhvati ih farmer i kaže:
• Pustiću vas ako to što se ukrali nabijete sebi u zadnjicu.
Gura meda krušku, vrišti, kuka, ali nekako uspe da gurne. Gura zeka šargarepu, vrišti, kuka, stenje, a odjednom počne da se smeje. Pita ga meda:
• Šta se smeješ?
A zeka će:
• Ćuti, eno veverice, nosi lubenicu.

Da li žene koje obriju stidne dlake više ne treba da se stide?