VICOTEKA

Pita Mujo Hasu sav besan:
• Kako si mogao pred onolikim svetom da kažeš da sam idiot?
• Izvini, jarane, nisam znao da je to tajna.

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Oženio se Piroćanac, pa kupio veliku čokoladu kako bi obradovao suprugu. Odlomi jednu kocku da je posluži, a ostatak pažljivo upakuje govoreći joj:
• Ovo će sačuvamo za decu.
Njoj nešto nije jasno, pa ga pita:
• Čiju decu, dragi?
• Pa našu, draga.
Ona će opet zbunjeno:
• Pa mi gi nemamo.
A on će njoj:
• Će gi imamo.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Kaže jedna komšinica drugoj:
• Komšinice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, ... i ja čekam muža!

Razgovaraju na dasci čekić i ekser:
• Dobar si ti, mali - reče čekić ekseru i pri tom ga lupnu po glavi.

Kako je nastao bar-kod?
• Etiopljani se slikali za porodičnu fotografiju!

Putnik pita zgodnu stjuardesu:
• Kako Vam je ime?
Stjuardesa odgovara:
• Mercedes, gospodine!
• Lepo ime. Ima li ikakve veze sa Mercedes Benzom?
• Samo cena, gospodine!

Pita komšija popa na groblju:
• Kako je, popo?
Ovaj trlja ruke i kaže:
• Umirucka narod, umirucka!
Kad eto ti – umre popadija. Pita ga opet komšija:
• Kako je, popo?
A ovaj će:
• Jao, ne pitaj, pomre čitav svet!

Pitali Cigu na ulici:
• Šta Vi mislite o zatvorenim bazenima?
Ciga će:
• Pa ja mislim da treba da ih otvore, da se narod kupa!

• Perice šta si danas naučio u školi? - pita mama.
• Da pišem.
• I, šta si to pisao?
• Ne znam, nismo učili da čitamo.