VICOTEKA

Mujo stalno zvao Fatu kravom. Ona se naljuti, tuži ga i dobije parnicu - sudija mu zabrani da je tako zove, inače ode u prdekanu. Kad su stigli kući, Fata počne da ga provocira:
• Aaa, ne smiješ da me zoveš kravom, šta ćeš sad!
A Mujo će:
• Ćuti, ženo, nemoj da te udarim među rogove.

Deca u Crnoj Gori krenula u školu, a ne znaju kojim jezikom govore.
Naučiće kada dođu u Beograd na fakultet.

Šta je impotencija?
• Stanje u kome mozak počne da se kurči, a kurac počne da razmišlja.

• Šta radiš?
• Ništa.
• Pa to si i juče radila?!
• Nisam završila ...

Plavuša radi u sendvić baru. Dolazi muškarac te kaže:
• Dajte mi jednu kobasicu i to vruću i da mi se puši!
• Kobasicu naplaćujem a pušenje dajem gratis.

Zadala učiteljica Perici za domaći da napravi maketu škole. Perica od kravlje balege napravio školu, a od ovčijih brabonjaka učenike. Sutra kad je pokazao učiteljici, ona ga upita:
• Šta ti je ovo? – pokazujući na balegu.
• To je škola.
• A šta ti je ovo? – pokazujući na brabonjke.
• To su učenici.
• A gde smo mi, nastavnici i učitelji?
• Eeee, takva govna nisam mogao da nađem.

Srušila se kuća i došli na suđenje blok, armatura i cement. Pita sudija šta je bilo. Blok kaže:
• Nisu me uzidali!
Cement kaže:
• Nisam dobro bio zamešan!
Armatura će na to ležerno:
• Ja tu uopšte nisam bila prisutna!

Kupio Pera papagaja, odnese ga kući i stavi kavez na balkon. Prolazi policajac ulicom, a papagaj će:
• Dole vlada, dole vlada!
Dođe policajac kod Pere, pa mu kaže:
• Čuj Pero, izbaci ovu ptičurinu, inače ideš ravno u zatvor, a ptičurina u supu!
Ode Pera kod prodavca, kaže mu u čemu je problem i zatraži da mu zameni papagaja za drugog. Prodavac zameni papagaja i kaže:
• Ovaj ti je je po izgledu potpuno isti, ali neće praviti probleme jer je pobožan i zna samo svete reči!
Stavi Pera kavez na balkon, kad eto istog policajca. Gleda on papagaja, misli da je to onaj stari, a papagaj samo ćuti. Policajac, da bi ga isprovocirao, poče da ponavlja:
• Dole vlada, dole vlada!
A papagaj će na to:
• Daj Bože, daj Bože ...

Zvoni telefon u stanu Zorana Živkovića. Javlja se njegova žena i čuje umilni ženski glas:
• Dobar dan! Jel' to Zokijev stan? Treba mi Zoki!
• A ko ga traži?
• Ovde njegova školska drugarica.
• Lažeš kurveštijo, Zoki nikad nije iš'o u školu!

Uhvatio je oko struka, pribio je uza zid i tiho joj šapnuo:
• Imaš li 20 evra do prvog?

Kaže žena mužu:
• Srećo, moram nešto da ti kažem. Znam da se brak zasniva na poverenju i zato sam odlučila da ti priznam da uopšte ne razlikujem boje.
• U redu je, dušo, i ja sam već mislio da ti priznam da sam crnac.