VICOTEKA

Mujo stalno zvao Fatu kravom. Ona se naljuti, tuži ga i dobije parnicu - sudija mu zabrani da je tako zove, inače ode u prdekanu. Kad su stigli kući, Fata počne da ga provocira:
• Aaa, ne smiješ da me zoveš kravom, šta ćeš sad!
A Mujo će:
• Ćuti, ženo, nemoj da te udarim među rogove.

Dečji biseri:
• Ne znam koliko imam godina. To se stalno menja.
• Tata je odrastao na selu. On je kravu video uživo!
• Jako sam se uplašio kad se mama razbolela. Pomislio sam da će tata da nam kuva.
• Ja se ne svađam s roditeljima. Nisu moj nivo.
• Kad se mama posvađala sa tatom, prvi put sam video leteće tanjire.
• Životno osiguranje je novac koji dobije onaj ko preživi smrtni slučaj.
• Usvajanje je bolja mogućnost. Tako roditelji mogu sami da izaberu svoje dete i ne moraju da prihvate baš ono koje su dobili.
• Krave ne smeju brzo da trče, da ne bi prosule mleko.
• Crvi ne grizu jer imaju rep i napred i nazad.
• Breskva je kao jabuka sa tepihom.
• Proleće je prvo godišnje doba. U proleće kokoške nose jaja, a seljaci krompir.
• Psi obično vole vodu. Neki čak toliko, da u njoj i žive. To su morski psi.
• Sve ribe nose jaja. Ruske čak kavijar.
• Zoološki vrt je super. Tamo možemo da vidimo životinje koje i ne postoje.
• Nisam kršten, ali sam zato vakcinisan.

Vratio se Gedža iz Pariza i priča komšijama ispred prodavnice, uz hladno pivo.
• E, bre, da gi vidite Pariz! To ti je lepota! Mulen Ruž, Notr Dam, Trijumvalna kapija ...
• A ženske? Kak'e su im ženske? – pitaju ga komšije.
• Ih bre, milina. Zgodne, vitke, sisate i, što je najbolje, svaka druga ‘oće se jebe!
• Uh, pa ti si se onda baš omrseo!
• Pa i nesam baš. Ja sam pituvao svaku prvu!

Crnogorac se udvara devojci:
• Mala, niko ne može da ti kupi onoliko koliko ja mogu da ti obećam.

Objašnjava stariji spermatozoid mlađem:
• Sine, kada kreneš u akciju, lutaj malo, pa ćeš naići na crnu rupu koja se zove materica. Uđi u nju i ti si završio svoj zadatak.
Posluša mlađi starijeg i kad ugleda nešto crno - upita:
• Jesi li ti materica?
• Ne, ja sam karijes!

Ženili roditelji Crnogorca. Pred venčanje pita on tatu:
• Tata, šta treba da radim kad se oženim?
Tata mu odgovori:
• Sve što radi žena - radi i ti isto.
Prve bračne noći Crnogorac uđe u sobu. Žena gleda njega, a on gleda nju. Žena se svuče, i on se svuče, žena legne u krevet, i on legne u krevet, žena digne noge, i on digne noge ...
Zbuni se Crnogorac i upita ženu:
• A šta ćemo sad jado?
Žena odgovori:
• E, sad čekamo nekoga da nas jebe.

Igraju dva ludaka karte:
• Šah! - kaže prvi.
• Budalo, zar ti nisam lepo rekao da u dominu nema šaha, a osim toga ja sam na servisu! - odgovori mu drugi.

Sutra se posti. Tada se jede sve ono što se drugim danima ne voli.

• Ostavila me devojka ...
• Zašto?
• Bio sam pod tušem i ona mi dovikuje iz sobe, pita za neku prijateljicu Valeriju. Ja mislio da me pita za bateriju od telefona, pa joj odgovorim: Sinoć sam je punio!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ugledavši izgrebano lice i modricu na oku, Pera upita prijatelja:
• Šta ti je to, odakle ti te modrice?
• Ma ćuti, ne pitaj, borio sam se za čast jedne dame!
• Stvarno, i ... šta se desilo?
• Pa, ... uspela je da je sačuva!