VICOTEKA

Mujo stalno zvao Fatu kravom. Ona se naljuti, tuži ga i dobije parnicu - sudija mu zabrani da je tako zove, inače ode u prdekanu. Kad su stigli kući, Fata počne da ga provocira:
• Aaa, ne smiješ da me zoveš kravom, šta ćeš sad!
A Mujo će:
• Ćuti, ženo, nemoj da te udarim među rogove.

Kupa Fata malog Mujicu, pa ga uhvati za uvo i vuče kroz kadu. Mujo je pita:
• Šta to radiš s malim?
A Fata će na to:
• Ajd ti stavi ruku u vruću vodu!

Idu dva limuna ulicom, jednoga zgazi auto, a drugi se iscedi od smeha!

Stoji kapetan ispred čete i priča vojnicima:
• Danas ćemo učiti šta je to tup udarac. ... Tup udarac je kada uzmem kamen, bacim ga na gore i on kad padne nazad, čuće se "TUP"! E, to se zove tup udarac.
Svi ćute, samo se Ciga javi:
• A šta, drug kapetan, ako ja uzmem kamen, bacim ga u vodu i čuje se "BUĆ"?
• Slušaj, Cigo! Nemoj da mi mešaš rodove! U pešadiji je "TUP", a "BUĆ" je u mornarici!

Jebo državu u kojoj je krvni pritisak veći od penzije.

Indijanci odu kod vrača da ga pitaju kakva će zima biti.
• Jaka i hladna - kaže on.
Oni spreme gomilu drva, ali zima bude blaga, pa potroše samo pola. Naredne godine opet odu kod vrača.
• E, ova će da bude stvarno žestoka! - kaže on.
Indijanci spreme još više drva nego prošle godine, a zima opet bude blaga. Treće godine opet oni kod vrača, a vrač kaže:
• Dođite sutra.
Sutradan ode vrač u grad kod meteorologa i pita ga:
• Kakva će zima da bude?
• Jako duga i jako hladna.
• Kako znaš? - upita vrač.
• Pa, eno Indijanci u planini već treću godinu spremaju drva za ovu zimu.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Došao Zemunac na more. Odluči on da nauči sina da pliva. Baci ga u more, a mali potone. Stavi mu „mišiće“, opet ga baci u vodu i mali opet potone. Stavi mu i šlauf, pokuša ponovo – mali opet potone. Nema druge, još i peraje – mali opet potone. Gleda to drugi Zemunac sa obale pa pita:
• Tebra, a kol'ko mu teška ona kajla oko vrata?

Kada prelazite ulicu uvek pazite na kola, a ne na semafor. Semafori retko kad udare čoveka.

Pričaju Crnogorac i Japanac o prioritetima u životu Kaže Japanac:
• Meni je na prvom mestu Japan, pa posao, a tek na kraju familija.
Kaže Crnogorac:
• Kod mene je skroz obrnuto. Prvo familija, pa posao, pa tek onda Japan.

Kaže jedna crna mačka drugoj:
• Danas će sigurno da me snađe neki maler.
• Kako znaš?
• Ma jutros mi jedan crnac prešao put.