Sandokan Jovanović

Uhapsili panduri Cigu: • Ime, prezime, adresa? • Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10. Pošalju panduri jednog da proveri. Vraća se on i kaže: • Ne živi tamo niko sa tim imenom. Ovi udri, udri, udri, ubiše Boga u Cigi. • Ime, prezime, adresa? • Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10. Oni opet udri, udri, udri po njemu. • Ime, prezime, adresa? • Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10. Odluče panduri da opet pošalju jednog tamo da proveri, možda se ovaj prvi zajebao. Vraća se taj pandur i kaže: • Ne živi tamo niko sa tim imenom. Opet oni po Cigi, udri, udri, udri, izlomiše ga skroz. Ujutru puste Cigu. Cigo sav slomljen, jedva se dovuče do kuće, kad ga tamo dočeka komšija: • Sandokane, sinoć te dva puta tražila policija, ja sam im reko da ne živiš ovde, oće platiš pivo?

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Na Severnom polu razgovara porodica belih medveda: • Mama, jesmo mi li stvarno čistokrvni beli medvedi? • Jesmo, sine. • A jesu li i tvoji roditelji čista rasa? Ne znaš za nekog da ima krvi šumskog medveda? • Da, i oni su skroz beli medvedi. • Tata, a tvoji roditelji? Jesu li i oni skroz beli? • Jesu sine. • Hm, ... a njihovi roditelji? • Što se sad ti odjednom tako raspituješ da li si sto posto polarni medved? • Zato što sam se smrzao kao pička ...

Ulovili meda i zeka zlatnu ribicu, pa ribica kaže da će svakom ispuniti 3 želje ako je puste. Meda se isprsi: • Ja ću prvi, ja sam veći. Hoću da se svi medvedi u šumi pretvore u medvedice! Zeka: • Hoću motor. Meda: Hoću da sve medvedice budu lude za mnom! Zeka: • Kad već imam motor, daj mi i kacigu. Meda: Hoću da imam najvećeg đoku u šumi! Zeka sede na motor, krenu polako i iz daljine viknu: • Hoću da meda bude peder!

Devojke, možete slobodno početi da izlazite sa momcima iz ljubavi, niko više nema para.

• Doktore, imam ozbiljnih problema sa probavom. • Kako se manifestuju? • Šta god pojedem ono izađe vani u neprerađenom stanju. ... Recimo, pojedem šniclu - iserem sniclu, pojedem krompir - iserem krompir ... Ima li tu pomoći? • A šta bi ste Vi, zapravo, hteli? • Hteo bih da serem govna, kao i sav normalan svet. • Pa, to je bar lako rešiti. Jedite samo govna.

Trči Mujo po ulici, naleti na Hasu i ovaj ga pita: • Šta je, bolan, od koga bežiš? • Ma juri me neki ludak! • Pa kako izgleda? • Ima dugačku kosu i skroz je ćelav. • Kako to može? • Pa kažem ti da je ludak!

Kako se Crnogorac moli u avionu? • Dragi Bože, koji jesi, ako mi se nešto desi, molim Ti se, Ti udesi – da ja padnem stjuardesi!

Vozili se Tadić i Mesić vozom. Pored Mesića stoji neka velika džukela. Pita Tadić: • Što si poveo tu svinju sa sobom? Mesić odgovara: • To nije svinja to je moj pas Džeki. Kad će Tadić: • Ćuti Mesiću, pričam sa Džekijem.

Muž i žena su se grdno posvađali na samu 40-godišnjicu braka. Muž se prodera: • Ako umreš pre mene, postaviću ti na grob ploču sa natpisom: Ovde leži moja žena, hladna kao i uvek. Ona će na to: • A ako ti umreš pre mene, ja ću ti postaviti ploču na kojoj piše: Ovde leži moj muž, konačno krut.

Zvoni telefon u stanu Zorana Živkovića. Javlja se njegova žena i čuje umilni ženski glas: • Dobar dan! Jel' to Zokijev stan? Treba mi Zoki! • A ko ga traži? • Ovde njegova školska drugarica. • Lažeš kurveštijo, Zoki nikad nije iš'o u školu!