VICOTEKA

• Dobar veče, jel to hitna pomoć? - upita Ciga.
• Da, izvolite ...
• Molim vas pomognite mi, sin mi je progutao kurton!!
• Pa gde ste ..., gde živite ...?
• Ja sam u Marinkovu baru, Todora Dukina 21!
• Stiže ekipa odmah ...
Posle 3 minuta:
• Dobro veče, iz Todora Dukina ovde, ja sam zvao za ono što mi je sin progutao kurton ...
• DOLAZI EKIPA ODMAH!
• Ne mora naš'o sam drugi!

Muž kaže ženi ujutro, pre odlaska na posao:
• Kad se obrijem, osećam se 10 godina mlađi!
• E, nećeš se ti više brijati pre odlaska na posao.
• Nego kad?
• Uveče, pre spavanja.

Dolazi Fata kući sa dva paketa, deca je susreću i pitaju:
• Mamo, je l' to babo posl'o iz Nemačke?
• Ma kakav babo, da sam njega čekala ni vas ne bi' imala ... !

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka:
• Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge.
Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi!
Posle nekih stotinak metara još jedna:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu!
Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka:
• Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.

Potrebne devojke za tucanje.
Šifra: Prerada oraha.

Kako se pozdravljaju naci-hakeri?
• Zip-Fajl!

Dođe Haso kod Fate i pita:
• Šta je, Fato, što plačeš?
• Mujo je otišao po cigare pre dve nedelje i još se nije vratio!
• Neka, Fato, uzmi moje cigare.

U čemu je razlika između tašte i tumora?
• Pa, tumor nekad može da bude i dobroćudan!

Bila sam kod psihijatra. On je nacrtao ovce i rekao mi da ih čuvam dok se ne vrati, pa je izašao napolje. Ja sam nacrtala ogradu i otišla kući.

Ženi se Mujo, ali u sredu. Pita njega Haso:
• Je l' ba, Mujo, što se ženiš u sredu, kad svi drugi prave svadbu subotom?
• A čuj što? Pa neću sebi da pokvarim vikend ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.