VICOTEKA

• Mujo bolan, reci mi jednu tajnu!
• Koju, Haso?
• Razgovaraš li ti ikada sa ženom prilikom seksa?
• Pa čuj, ponekad, ako mi je mobilni baš pri ruci!

Dolazi dama u restoran, seda i odmah poziva konobara:
• Molim vas možete li da uključite klimu, baš vam je vruće ovde.
Konobar Haso joj kaže:
• Može, nema problema gospođo, uze porudžbinu i ode. Posle 20-tak minuta dama ponovo poziva konobara i kaže mu:
• Možete li da isključite klimu sad je hladno.
Konobar Haso:
• Može, nema problema gospođo.
Nakon pola sata dama ponovo pozva konobara i pita ga da ovaj put uključi klimu jer je ponovo jako toplo, na šta Haso opet odgovori da nema problema. Sve to posmatra Mujo za drugim stolom, pozva Hasu pa ga upita:
• Zašto te, bolan, ova žena stalno zajebava? Te uključi, te isključi klimu!
Konobar Haso:
• Ma zajebavam ja nju jarane, mi uopšte i nemamo klimu.

Pita baka unuka:
• Sinko, sinko, koliko je sati?
Unuk odgovoara:
• 12 i 15
Baka:
• Koliko?
Unuk:
• 12 i 15!
Baka:
• Molim?
Unuk:
• 12 i 15!
Baka:
• 27, a što pitaš?

Mara ne želi seks pre braka, a Štef je nagovara:
• Daj Mara, nebum do kraja, samo do pola.
• Nemoj Štef, kaj bu selo reklo?
• Daj Mara samo do pola, bu ti se dopalo!
• Dobro, ali samo do pola - pristane Mara.
Krene Štef i zaboravi što je obećao, pa ga metne do kraja. Sviđa se Mari pa kaže:
• Stavi i drugu polovicu!
• Ma ne Mara, dogovor je dogovor!

Došao Ciga u vojsku i posle tri dana traži od kapetana da ide kući.
• Jesi li normalan, tri dana si u vojsci i hoćeš kući?! - zagrmi kapetan.
• Gos'n kapetan, Mileva me 'oće, moram kući. Smak sveta će bude ako ne odem, ima nađe drugog!
• Dobro, ako je tako. Ali sutra da dođeš, jesi čuo?!
Prođe jedna nedelja, nema Cige, prođe druga, nema Cige. Tek nakon mesec dana dođe Ciga i kaže:
• Gospodin kapetan, ja doš'o!
• A ko si ti?
• Pa, Ciga, znate, pustio si me kući ...
• Pa gde si ti, magarče jedan, jesam ti rekao da dođeš sutra?!
Tek će Ciga:
• Gos'n kapetan, ja doš'o danas ...

Stopira Mujo do Zenice, kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadni Mujo ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla nekog auta koji se približavao. Stane auto, Mujo bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, Mujo se čudi, kad ispred njih pojavi se krivina, pa Mujo poče da se moli i zapomaže od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i poče da ga okreće. I tako par krivina.
Mujo više nije mogao da izdrži, nego iskoči iz auta, pa otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči Mujo rakiju i poče ljudima da priča šta mu se dogodilo. Vide ljudi da je Mujo sav uplašen, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđoše Huso i Haso, pa videvšu Muju reče Huso:
• Bolan Haso, eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!

Čuvajte se negativaca. Oni nađu problem za svako rešenje.

Kada su se vratili u Srbiju mnogi su shvatili da je nostalgija ipak bolje rešenje.

Uspaničena Fata zove Hitnu:
• Brzo dođite, Mujo greškom popio benzin umesto rakije i evo trči po avliji k'o ludak već pola sata!
Operater joj mirnim glasom odgovara:
• Gospođo, bez panike, prestaće kad mu nestane goriva!

Šta je to: krv pije, vampir nije; ima krila, a ne leti!
• Ulošci.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.