VICOTEKA

• Ko smo mi?
• SRBI!
• Šta hoćemo?
• PETICIJU PROTIV RIJALITIJA!
• Kad hoćemo?
• Evo samo da vidimo koga će da izbace.

Severno Kosovo. Albanac pozvoni Srbinu:
• Dobar dan, komšija, koljiko oćeš za tvoja kuća?
• Paa, ... da kupim neki lep stan u Nišu i da ne brinem puno – dva kila zlata!
• Evo tebi četiri kiljograma u zljatu!
• A zašto toliko?
• Idi kupi stan u Ljubljana, da te ne seljim dvaput!

Nakon odgovaranja pita student profesora:
• Za koliko sam odgovorio, profesore?
• Za deset. Pišem jedan, pamtim nula!

Učiteljica pita decu:
• Deco, znate li šta je to otrov za miševe?
A, Perica će ladno:
• To ti je učiteljice, mačka u prahu!

Plavuša u sudnici, u svojstvu optužene. Sudija:
• Zašto ste otrovali komšije?
Plavuša:
• Pa, ... prodavac u poljoprivrednoj apoteci mi je rekao kako je bube najbolje trovati zajedno sa komšijama ... !

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže:
• Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat.
Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže:
• Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu.
Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči:
• E jebo ti pas mater!

Kada usrećiš tuđu ženu, kulturno je da ti njen muž kaže bar: Hvala! ... Nije teško biti fin.

Sedi plavuša na drvetu i testeriše granu na kojoj sedi. Naiđe jedna baba i pita:
• Dete, šta to radiš? Što testerišeš granu na kojoj sediš?
• Ma, beži, bre, baba! - tera je plavuša.
Baba kaže:
• Pa pobogu, pašćeš. Ne testeriši tu granu.
• Baba, pusti me na miru!
Ode baba, a plavuša nastavi da testeriše. Na kraju grana pukne, plavuša padne i polomi se. Digne se ona i kaže:
• Pih, bre, ona baba vidovita!

Sedi Mujo u kafani, ispred njega puna pepeljara i poluprazna boca pive, puši i gleda u prazno. Haso ga ugleda i priupita:
• Bolan Mujo, šta ti je, što si loše volje?
Mujo otpije gutljaj:
• E moj Haso, razmišljam o tome kako molim Alaha od malih nogu da mi da neke supermoći ... i kontam da mi je jednu ipak dao ...
Haso se zbuni i počeše po glavi:
• Kakve moći, Mujo, šta bulazniš, šta ti je Alah dao?
Mujo slegnu ramenima:
• A eto, napravio me nevidljivim za zgodne žene ...

Koji saobraćajni znak ne postoji u Crnoj Gori?
• Radovi na putu!