VICOTEKA

• Ko smo mi?
• SRBI!
• Šta hoćemo?
• PETICIJU PROTIV RIJALITIJA!
• Kad hoćemo?
• Evo samo da vidimo koga će da izbace.

U zatvoru razgovoraraju dvojica zatvorenika:
• A zašto si ti ovde?
• Zbog genetskih nedistataka.
• Kako to?
• Rođen sam sa suviše dugim prstima i suviše kratkim nogama.

U jednom baru:
• Izvinite gospođice, mogu li da Vam ponudim jedno piće?
• Ne, hvala gospodine, alkohol nije dobar za moje noge.
• Oh!? Žao mi je, sigurno Vam oteknu?
• Ne! Razmaknu se ...

Jedne večeri 4 studenta su bila na zabavi i nisu učili za test koji je trebalo da imaju sutradan. Ujutro su isplanirali sledeće:
Zaprljali su se što su bolje mogli, zatim su takvi otišli do profesora i rekli mu da su prošlu noć bili na venčanju, a na povratku im je pukla guma na autu pa su morali da ga guraju nazad do kuće i zbog toga nisu u stanju da pišu test.
Profesor je ljubazno dopustio da pišu test za 3 dana. Zahvalili su mu i rekli da će biti spremni za 3 dana.
Trećeg dana su otišli na test. Profesor je rekao da im je pripremio poseban test i da će svako od njih pisati u drugoj prostoriji. Svi su se složili jer su se dobro pripremili i nisu se pribojavali nezgodnih pitanja. Test se sastojao od jednog pitanja za 100 bodova. Pitanje je glasilo:
• Koja guma je pukla?

• I, čime se ono baviš?
• Ja sam modna blogerka. A ti?
• I ja isto sviram kurcu!

Ljubio sam je nežno, ostala je bez daha. Skinula je puder, umro sam od straha.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Leži Lenjin na samrtničkoj postelji i razmišlja kome da preda vlast posle svoje smrti. Okupljeni predlažu mladog Staljina, ali Lenjin vrti glavom i kaže:
• Mlad si i uporan, ali brinem se hoće li narod ići za tobom?
• Ništa se ne sekiraj - kaže Staljin. Ko ne bude išao za mnom, ići će za tobom!

Dogovorili se Mujo i Haso kako će ubiti bika, pa Mujo kaže:
• Ja ću ga primiti za rogove, a ti ga maljem udri po glavi i tako čemo ga ubit.
Mujo primi bika za rogove a Haso zamahne te udari. Međutim biku ništa. Haso zamahne još jednom, a biku opet ništa. Mujo će na to:
• Haso, jebo ti bog mater, ako me još jednom udariš po glavi, pustiću bika.

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Mujo se razboleo od hemoroida i rekli su mu da ih leči talogom od kafe.
Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja reši da ipak ode kod lekara.
Lekar pogleda i začuđeno upita: 
• Pobogu Mujo, a šta si to mazao?
• Talog od kafe! - odgovori Mujo.
• Hajde, obriši to! - reče doktor.
Gurne Mujo prst, obriše, i lekar stane da gleda. Posle izvesnog vremena upita Mujo: 
• A šta ima, doktore?
• He, imaš dobitak, a možda ti se i želja ispuni.