Kad se samo setim

Odvede Mujo svoju Fatu na ručak. Stiže vruća čorba, Fata krene da srče, kad ono pljasss, Mujo joj opali šamar: • Pizda ti materina, seljančuro jedna, ne srči čorbu. Sledećeg meseca, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata opet srče, opet pljasss - šamarčina: • Pa jesam li ti rekao da ne srčeš?! Posle mesec dana, opet sve isto i opet šamar: • Majku ti jebem, hoćeš li se više naučiti? Posle toga, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata krene lagano da je jede bez srkanja. Mujo je gleda, pa joj opali opet šamarčinu. Pita ga ona: • Pa što me sad udaraš, nisam srkala? A Mujo joj odgovara: • Kad se samo setim kako si srkala ...

Najčešća ženska laž: • Ti si mi drugi sa kojim sam spavala. Najčešća muška laž: • Ne znam, nisam ga merio.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Majka najbolje zna, a moja jednom prilikom reče: • Najvažnija su realna očekivanja, mi smo tebe upisali u školu samo da dobiješ boginje! Sve preko toga je premija.

Pita čovek Cigu: • Koja ti je omiljena boja? • Karirana - odgovori Ciga. • A piće? - pita čovek dalje. • Može! - kaže Ciga.

Kaže Perica ocu: • Tata, na vratima je neki čovek. Traži dobrovoljni prilog za bazen. • Dobro, daj mu čašu vode.

Došao Lala u Njujork i sedne u taksi koji vozi crnac: • Izvinte, gos’n crnac, ja bih do centra! • Može, kaže crnac! • Ijao - kaže Lala - ta vi znate srpski, gos’n crnac! Ta, gde ste ga naučili? • U Srbiju, čoče! • U Srbiji? Ta sjajno! A gde ste to bili u Srbiji, moliću lepo? • A u Beograd, a đe bi? • Ta u Beogradu, lepo, a kandak ste vi tamo, gos’n crnac, nešto studirali? • Ne, no si ti studira - kaže crnac - Naravno da sam studira! • A šta ste studirali, ako nije tajna, gos’n crnac? • A, medecinu, čuj, što bi drugo! • A jeste li završili, gos’n Crnac! • A nijesam jado, nijesam! • Ta što, pobogu, gos’n crnac? • A upa sam u loše društvo!

Pita ženska Muju: • Jesi li ikad igrao golf? Mujo će: • Ša igr'o, vozio!

Šta je to nedefinisani osećaj? • Kada ti tašta slupa novi auto i pogine.

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče: • Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu, sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas. Slovenac odgovara: • Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati. Pita ga Hrvat: • Pa šta piše na plakatima? Slovenac odgovori: • Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Mokre Mujo i Haso. Mujo to radi normalno, pravolinijski, a Haso kao iz tuša: • Kako to pišaš, bolan? - upita Mujo. • Ma, znaš da je Fata gadljiva, pa ga vazda nabije na viljušku - odgovori Haso.