Kad se samo setim

Odvede Mujo svoju Fatu na ručak. Stiže vruća čorba, Fata krene da srče, kad ono pljasss, Mujo joj opali šamar: • Pizda ti materina, seljančuro jedna, ne srči čorbu. Sledećeg meseca, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata opet srče, opet pljasss - šamarčina: • Pa jesam li ti rekao da ne srčeš?! Posle mesec dana, opet sve isto i opet šamar: • Majku ti jebem, hoćeš li se više naučiti? Posle toga, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata krene lagano da je jede bez srkanja. Mujo je gleda, pa joj opali opet šamarčinu. Pita ga ona: • Pa što me sad udaraš, nisam srkala? A Mujo joj odgovara: • Kad se samo setim kako si srkala ...

• Eee, kako si samo porasla, kad se samo setim kako si bila mala, ... pa kad si prohodala, ... pa flomasterima žvrljala po zidovima ... • Čiko... a ko si ti? • Ja tvoju majku pratim na Fejsbuku!

Dođe Mujo kod Hase u posetu. Posle večere i prijatnog druženja ponudi mu Haso, da prespava kod njega, ali ... • Kod Fate ne možeš spavati, kod mene isto tako ne, jedino možeš spavati kod bebe, - kaže Haso. • Pa, neću spavati kod bebe! - odgovori mu Mujo, - daj ti meni jastuk pa ću leći u kupatilo u kadu, biće sve u redu! I tako legne Mujo u kadu i zaspi. Drugi dan rano ujutro probudi ga neko. U kupatilo dođe prelepa devojka duge crne kose, dugačkih nogu i velikih sisa. • Zdravo, - kaže ona, - ja sam Beba! • Zdravo, - kaže Mujo, - ja sam idiot.

Smejao sam se debelima, pa sam se i sam ugojio. Smejao sam se ćelavima, pa sam i sam izgubio kosu. Sada se smejem samo bogatima ...

Ulazi baka u autobus i štapom kuca po podu. Mladić koji sedi kaže joj: • Bako, stavite gumicu na štap da se ne čuje kad njime udarate po podu! Baka će na to: • Čuj mladiću, da je tvoj otac stavio gumicu, ja bih imala sada gde da sednem.

Fata se naveče pred televizorom počne umiljavati Muji i šapne mu na uho: • Mujo moj ... moram t’ reć’ nešto ... uskoro nas više neće biti samo dvoje u kući ... biće nas troje! Mujo oduševljeno pogleda u Fatin trbuh i reče: • Jao, Fato, mašala ... de da te poljubim! Kako znaš? Fata još tiše reče: • Nazvala me mater jutros i rekla da nam dolazi u goste.

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika: • Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis? Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče: • Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ... Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu: • Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita. Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku: • Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa? Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče: • Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Zadala učiteljica Perici za domaći da napravi maketu škole. Perica od kravlje balege napravio školu, a od ovčijih brabonjaka učenike. Sutra kad je pokazao učiteljici, ona ga upita: • Šta ti je ovo? – pokazujući na balegu. • To je škola. • A šta ti je ovo? – pokazujući na brabonjke. • To su učenici. • A gde smo mi, nastavnici i učitelji? • Eeee, takva govna nisam mogao da nađem.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan: • Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će: • Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično! • Koje lekove? Kako se zovu? • Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu? • Šta, ljiljani? • Ma nije, ono što se nosi i na groblje ... • Karanfili? • Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ... • Ruže? • A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Upecao Lala ogromnog soma i odneo Sosi: • Bacider ga malkice u brašno, pa ondak onako malko u ulje ... nek se čvari u tiganju. • Bog s tobom Lalo, otkud nam brašna? • Pa dobro, ondak samo ulje ... • Ta idi begaj, znaš da nemamo ni ulja. • Ta skuvaj bar jednu dobru čorbu! • Izem te blesavog, na šta da skuvam kad su nam odsekli struju! • Pa šta da radim? Idem da ga bacim nazad u kanal. Baci Lala soma u kanal, som se praćakne, iskoči malo iznad vode i vikne: • Živela Srbija!

Muž i žena su se grdno posvađali na samu 40-godišnjicu braka. Muž se prodera: • Ako umreš pre mene, postaviću ti na grob ploču sa natpisom: Ovde leži moja žena, hladna kao i uvek. Ona će na to: • A ako ti umreš pre mene, ja ću ti postaviti ploču na kojoj piše: Ovde leži moj muž, konačno krut.