VICOTEKA

Mujo postao šef na poslu i kadrovska mu poslala kandidatkinje za sekretaricu, pa on, naravno, izabere najzgodniju. Mesec dana on njoj nosi cveće i bombonijere, pa ona napokon pristane izaći na večeru s njim. Nakon večere svrate oni na pićence u njen stan i pićence po pićence, završe oni u krevetu. Nakon par minuta sekretarica upita:
• Šefe, jel' uš'o?
Mujo ponosno ispali:
• Bezbel' da je uš'o, šta pitaš?
Sekretarica uzdahne:
• Jaooo, šefe, koliki jeeee ...

Sveže udata trudnica na ultrazvuku ... Ginekolog kaže:
• Gospođo, pa Vi nosite blizance!
• Vidi, vidi, ... i od kuma se primilo.

Muž i žena proslavljaju 35. godišnjicu braka u restoranu. Iznenada pojavljuje se dobra Vila i kaže:
• Zato što ste zajedno već 35 godina u lepom braku, zamislite želju i ja ću Vam je ispuniti.
Žena:
• Želim sa suprugom na put oko sveta!
Dve karte za brod stvoriše se u njenim rukama. Muž razmisli i reče:
• Sve je to dobro, ali takva šansa se dobija samo jednom u životu. Želim ženu koja će biti 30 godina mlađa od mene!
Žena je u šoku, u šoku je i dobra Vila, ali želja je želja. Ispuniti se mora. I odjednom ... čovek postade 90-togodišnji starac koji je 30 godina stariji od svoje žene!
Naravoučenije: Nezahvalni muškarci zapamtite - I VILE SU ŽENE!

Koja je razlika između šibicara i političara?
• Nikakva! Političari samo upotrebljavaju veće kutije!

Šta jedu ljudožderi za vreme posta?
• Ronioce!

Idu dva limuna ulicom, jednoga zgazi auto, a drugi se iscedi od smeha!

Trči Mujo po ulici, naleti na Hasu i ovaj ga pita:
• Šta je, bolan, od koga bežiš?
• Ma juri me neki ludak!
• Pa kako izgleda?
• Ima dugačku kosu i skroz je ćelav.
• Kako to može?
• Pa kažem ti da je ludak!

Priđe momak zgodnoj, starijoj plavuši:
• Da li si udata?
• Da, udata sam za jednog lekara!
Momak je ponovo pita:
• A da li je tvoj lekar bogat?
• Pa ne misliš valjda da sam se udala zbog zdravstvenih problema?

Diže Srbin Crnogorki noge:
• Što radiš to - pobuni se Crnogorka.
• Dižem ti noge da vidim tu jebenu Crnu Goru!
• Digni malo više - kaže ona - pa češ vidjeti i usranu Srbiju ...

Vreme je novac, reče konobar i račun sabra sa datumom.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...