VICOTEKA

Sede Mujo i Fata pred televizorom, ona se razvalila po kauču onako debela, pa pogleda mršavog Muju i reče mu tiho:
• Mujo, bolan, kad te neko pogleda 'vakog, mog'o b' pomislit' da glad vlada u svijetu ....
Mujo je mrko pogleda i odgovori:
• Šut', bona, kad pogleda tebe pomislit' će da s' ti kriva za glad u svijetu!

Doktor pita svoju pacijentkinju:
• Imate li u svojoj porodici neki slučaj duševne bolesti?
• Da, imamo, muž umišlja da je glavni u kući.

Šeta Mujo ulicom i ispadne mu pola marke u šaht. Pomisi:
• Vala mi se za to ne isplati silazit'.
Uze iz džepa dve marke, baci ih u šaht i reče:
• E, sad se isplati sići ...

Došla plavuša na selo i naiđe na čobanina kako čuva ovce:
• Koliko ova ovca ima godina?
• Ima dve godine.
• A kako znate da ima toliko?
• Znam po rogovima.
• Vidi stvarno, ima 2 roga ...

• Šta radiš?
• Evo, bio na trčanju!
• Aha, jesi li povratio kondiciju?
• Povratio jesam, kondiciju nisam.

Došao direktor škole kod Perice u razred. Bio je čas srpskog i imali su zadatak da kažu po jednu rečenicu. Prvi se javio Perica:
• Moja tetka je lepa.
• Bravo Perice. A sada proširi tu rečenicu. – zadovoljna je učiteljica.
• Moja tetka je lepa i ona je kurva.
• Perice sram te bilo, pa zar pred direktorom?!
U tom trenutku zvoni za kraj časa. Drugi čas, treći čas prolazi, ... nema Perice. Četvrti čas, i dalje ga nema ... Dolazi on na peti čas i pita ga učiteljica:
• Perice, pa gde si ti bio do sada?
• Vodio sam direktora kod tetke ...

Razgovaraju dva suseda:
• Komšija, vaš pas mi je ukrao papuče!
• Ma, dajte, molim vas, video sam ga kada se vratio, kući je došao bos ...

Kupovali Mujo i Haso kravu na sajmu. Prodavac kaže:
• Ova krava koliko vode popije, toliko mleka daje.
Odluče oni da kupe kravu i putem do kuće naiđu na jezero pa odluče da isprobaju ono što im je prodavac rekao. Mujo drži kravu za rogove i gura joj glavu u vodu a Haso muze. Od silne muke krava se prosere a Haso vikne:
• Mujo, diži joj glavu ... POVUKLA JE MULJ!

Ulazi čovek kod doktora:
• Doktore ja sam impotentan.
• Samo opušteno.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Razgovaraju dve sekretarice, naravno, plavuše:
• Kakvu ćeš smicalicu napraviti za 1. april?
• Razglasiću po firmi da sam trudna, svi će šefovi biti u panici.