Glad vlada u svetu

Sede Mujo i Fata pred televizorom, ona se razvalila po kauču onako debela, pa pogleda mršavog Muju i reče mu tiho: • Mujo, bolan, kad te neko pogleda 'vakog, mog'o b' pomislit' da glad vlada u svijetu .... Mujo je mrko pogleda i odgovori: • Šut', bona, kad pogleda tebe pomislit' će da s' ti kriva za glad u svijetu!

Učiteljica pita đake: • Koji se deo ljudskog tela uveća deset puta ako se stimuliše? Sva deca ćute. Milica šapne Ivani: • Ako kažem roditeljima šta ova pita, jako će se iznervirati! Učiteljica ponovi pitanje. Milica kaže malo glasnije: • Ako ovo dođe do direktora, izbaciće je iz škole! Mali Perica digne ruku. • Kaži, Perice - učiteljica će. • Zenica oka. • Tačno. Tako je, Perice. A ti, Milice: prvo, ako kažem tvojim roditeljima kako ti razmišljaš, stvarno će se iznervirati, drugo - nisi uradila domaći zadatak i naučila gradivo, a treće - kad narasteš, strašno ćeš se razočarati!

Vlasnik izdaje stan i u kuhinji priča sa novim stanarom: • Prilično je flekav zid - konstatuje novi stanar. • Da, prethodni stanar je bio hemičar. • Znači, ovo su hemikalije ... • Ne, to je hemičar.

Ko umre na jesen, za njega nema zime!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pita sin oca: • Tata, kako mogu da prepoznam kada je neko pijan? • Sine, vidiš ona dva drveta tamo? Pijan čovek bi video četiri! • Tata, ja vidim samo jedno drvo!

Priča Mujo Hasi: • Zamisli, Haso, komšija je pozvonio na moja vrata u tri ujutro. Toliko sam se uplašio da mi je bušilica ispala iz ruke ...

Izgleda da je svest naroda o vakcinaciji konačno porasla. Sinoć sam video jednog na ulazu u zgradu, sam se vakciniše!

Mama, mama, zašto guramo auto u provaliju? • Ćuti sine, probudićeš tatu!

Majka najbolje zna, a moja jednom prilikom reče: • Najvažnija su realna očekivanja, mi smo tebe upisali u školu samo da dobiješ boginje! Sve preko toga je premija.

Zašto je Džej postao pevač? • Nije mogao da dohvati kontejner.