Čini mi se da je infarkt

Dolazi Mile ranije kući s posla, ulazi u spavaću sobu i zatiče ženu kako leži na krevetu, sva crvena i zadihana. Mile je pogleda i zabrinuto upita: • Mico, šta ti je, što dišeš tako teško? Mica jedva promumla: • Infarkt, Mile, čini mi se da je infarkt! Mile se unezveri, rastrči po sobi i dograbi telefon da nazove Hitnu, kad u sobu uleti mali Perica i kaže: • Tato, tato, eno neki čovek u ormaru! Mile otvori ormar, a u njemu Pera, potpuno go. Mile ga ošine ljutitim pogledom i izdere se na njega: • Perooo ..., budaletino jedna, Mica dobila infarkt a ti se tu zezaš, igraš se žmurke sa detetom!

• Doktore, jeste li baš sigurni da je mom mužu nužna operacija? Znate, veliki su to troškovi ..., - pita pacijentova žena lekara. • A mislite da će vam sahrana biti jeftinija? • Ma ne, ne, ali ne bih volela da platim i jedno i drugo.

Sretnu se invalid i slepac. Pita slepac invalida: • Kako ide? Invalid mu odgovara: • Kao što vidiš.

Zašto je alkoholičar kupio slamčicu od deset metara? • Zato što mu je doktor rekao da se udalji od alkohola.

Priča Piroćanac sa komšijom, pa ga komšija pita: • Što ti ova kokoška ima samo jednu nogu? • Ništa me ne pitaj, juče mi bila puna kuća gostiju.

Dođe Perica kući i kaže mami: • Danas smo imali veronauku u školi, ali meni ništa nije jasno. Da li je Bog muško ili žensko? • Pa Bog je i jedno i drugo, sine – reče mama. • A, dobro. A da li je Bog crnac ili belac? • I jedno i drugo, sine. • Dobro, mama, a da li je onda Majkl Džekson Bog?

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Videćemo za devet meseci ko se najbolje proveo za 1. maj!

Posle koncerta, operska diva razgovara s poznanicom: • Bila sam fantastična. Je l` da? Moj glas je ispunio celu salu! • Jeste, draga moja. Toliko ju je ispunio, da su mnogi izašli da naprave mesta za tvoj glas ...

Kaže baba dedi: • Dragi, ti si totalno onemoćao. • Ma nemoj! – reče deda. Seti se šta smo jedno drugom rekli pre 50 godina – da ću ja dizati tvoje noge, a ti moju alatku. Jel’ tako? • Pa jeste. – potvrdi baba. A deda će na to: • Eee, vidiš, ja tvoje noge još uvek mogu da dignem, a ti moju alatku ne možeš! Pa ko je onda onemoćao?

Sretnu se dva lopova. Pita prvi: • Gde ćeš? • Idem da kupim bundu ženi. • Ajd' kad već ideš, kupi i meni jednu.