Čini mi se da je infarkt

Dolazi Mile ranije kući s posla, ulazi u spavaću sobu i zatiče ženu kako leži na krevetu, sva crvena i zadihana. Mile je pogleda i zabrinuto upita: • Mico, šta ti je, što dišeš tako teško? Mica jedva promumla: • Infarkt, Mile, čini mi se da je infarkt! Mile se unezveri, rastrči po sobi i dograbi telefon da nazove Hitnu, kad u sobu uleti mali Perica i kaže: • Tato, tato, eno neki čovek u ormaru! Mile otvori ormar, a u njemu Pera, potpuno go. Mile ga ošine ljutitim pogledom i izdere se na njega: • Perooo ..., budaletino jedna, Mica dobila infarkt a ti se tu zezaš, igraš se žmurke sa detetom!

Šta je to cev? • To je šipka kroz koju je provučena rupa.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Razgovaraju dva prijatelja: • Čoveče, ne mogu da spavam, dugujem na deset mesta. • Ja, od kako sam uzeo kredit, spavam kao beba – reče ovaj drugi. • Pa kako čoveče? – upita prvi. • Budim se na svakih sat vremena i plačem.

Plavuša se zaposlila kao učiteljica u osnovnoj školi. Prvi put kada je vodila decu na čas fizičkog vaspitanja, primetila je da se sva deca igraju zajedno, osim jednog dečaka koji je stajao po strani potpuno sam. Prišla mu je i pitala ga da li je sve u redu, na šta joj je dečak odgovorio da jeste. Nakon nekog vremena primetila je da dečak još uvek stoji sam. Ponovo mu je prišla i pitala ga: • Hoćeš li da ja budem tvoja prijateljica? • Može! - reče dečak. • Dobro, onda mi reci zašto se svi igraju, a ti ovde stojiš sam? • Ja sam golman - reče dečak.

Koja je razlika između frižidera i pedera? • Frižider ne prdne kada iz njega izvadiš kobasicu.

Upecao Lala ogromnog soma i odneo Sosi: • Bacider ga malkice u brašno, pa ondak onako malko u ulje ... nek se čvari u tiganju. • Bog s tobom Lalo, otkud nam brašna? • Pa dobro, ondak samo ulje ... • Ta idi begaj, znaš da nemamo ni ulja. • Ta skuvaj bar jednu dobru čorbu! • Izem te blesavog, na šta da skuvam kad su nam odsekli struju! • Pa šta da radim? Idem da ga bacim nazad u kanal. Baci Lala soma u kanal, som se praćakne, iskoči malo iznad vode i vikne: • Živela Srbija!

Svađaju se muž i žena: • Ti bre sve pare trošiš na kafanu - kaže žena. • Šta bre hoćeš, ti kupuješ maskaru od 50 evra! • Ali ja je kupujem da ti budem lepa! • Pa i ja pijem da mi budeš lepa!

Pričaju dve babe, kaže jedna: • Znaš li da je Stanojka umrla u snu? • Juuuuuu, al' će da se iznenadi kada se probudi!

Mujo pita Hasu: • Da li tačno da su šargarepe dobre za vid? Haso odgovori: • Pa naravno Mujo, jesi li ti ikad video zeca sa naočarima?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...