VICOTEKA

Dolazi Mile ranije kući s posla, ulazi u spavaću sobu i zatiče ženu kako leži na krevetu, sva crvena i zadihana. Mile je pogleda i zabrinuto upita:
• Mico, šta ti je, što dišeš tako teško?
Mica jedva promumla:
• Infarkt, Mile, čini mi se da je infarkt!
Mile se unezveri, rastrči po sobi i dograbi telefon da nazove Hitnu, kad u sobu uleti mali Perica i kaže:
• Tato, tato, eno neki čovek u ormaru!
Mile otvori ormar, a u njemu Pera, potpuno go.
Mile ga ošine ljutitim pogledom i izdere se na njega:
• Perooo ..., budaletino jedna, Mica dobila infarkt a ti se tu zezaš, igraš se žmurke sa detetom!

Došao Crnogorac kod Piroćanca. Posle dugog putovanja, Piroćanac upita Crnogorca:
• Može li jedno osveženje?
• Može – odgovori Crnogorac.
• Ženo, otvaraj prozor! – viknu Piroćanac.

Žena je kao autobus: dok trčiš za njom, neće da stane, a i ako stane – neće da otvori vrata!

Budi se Mujo nakon opercije i na pitanje lekara kako se oseća odgovara:
• Pa dobro, samo ne osećam noge.
• E, morali smo da ih operemo.

Pričaju dve komšinice:
• Draga moja, šta je to sa Vama? Da li ste jako bolesni?
• Ja bolesna?! Zdrava sam k'o dren! A zašto me to pitate?
• Pa, čujte, vidim da Vam već tri dana za redom svako jutro dolazi doktor.
• Oprostite, molim vas, kad je Vama svako jutro dolazio onaj pukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim da je počeo rat.

Mara ne želi seks pre braka, a Štef je nagovara:
• Daj Mara, nebum do kraja, samo do pola.
• Nemoj Štef, kaj bu selo reklo?
• Daj Mara samo do pola, bu ti se dopalo!
• Dobro, ali samo do pola - pristane Mara.
Krene Štef i zaboravi što je obećao, pa ga metne do kraja. Sviđa se Mari pa kaže:
• Stavi i drugu polovicu!
• Ma ne Mara, dogovor je dogovor!

Sedim sa drugom u kafiću, ulaze neke ribe dve u kafić, kažem drugu:
• Gle onu kolika je, sad će sve da nas pojede!
• Ali, to mi je sestra! - pobuni se on.
• Aha, ... onda nas dvojicu neće!

Dođe Perica kući, a mama ga pita:
• Sine, kako je bilo u školi?
• Napeto!
• Šta to pričaš, kako napeto?
• Tako, spasao sam učitelja!
• Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako?
• Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu!
• I ti si ga na to upozorio?
• Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Sedi zec u šumi i nešto piše. Nailazi lisica i pita:
• Šta to pišeš zeko?
• Doktorsku disertaciju - odgovara zec.
• Svaka ti čast! Koja je tema tvoje disertacije - opet upita lija.
• Kako odrati lisicu - mrtav ’ladan reče zeka.
• Ma kako te samo nije sramota! Kako se usuđuješ - povika lija, zgrabi zeca i odvuče ga u grmlje.
Iz grmlja se čuje lomljenje, vika, urlici - zeka izlazi, strese prašinu sa sebe i nastavi da piše. Nailazi vuk i pita ga:
• Zeko, šta to pišeš?
• Doktorsku disertaciju - odgovori zec.
• Bravo majstore! Koja je tema tvoje disertacije - upita vuk.
• Kako odrati vuka - odgovori zeka.
• Ma kako se samo usuđuješ - povika vuk, zgrabi zeku i odvuče ga u grmlje.
Opet buka, vika, povici ... Posle nekog vremena izlazi zec iz grmlja, a za njim njegov drugar meda, koji reče:
• Je l’ si video zeko - nije bitna tema disertacije, nego je bitno ko ti je mentor!

Lali se rodilo dete, ali kako ga nisu pustili u bolnicu u posetu, dođe Lala pod prozor Sosine bolničke sobe i počne da se dere:
• Sosooo, je li muško ili žensko?
• Sin je!
Lala se razveseli i razdere opet:
• A koliko je težak?
• 3500 grama.
Lala sav srećan, pa se razdere još jednom:
• A na koga liči?
• Na jednog iz Mokrina, ne znaš ga ti.

Razgovaraju tri Crnogorca na nekoj sahrani:
• A što bi ti voleo da tvoji prijatelji kažu nad tvojim odrom kad umreš?
• Ja bih voleo da kažu "Bio je dobar prijatelj, suprug i otac" – reče prvi.
• Ja bih da kažu "Bio je veran Božji sluga i učinio je nešto po čemu će ga ljudi pamtiti" – reče drugi.
• Ja bih voleo da kažu "Viđu ga, mrda se!" – reče treći.