VICOTEKA

Dolazi devojka kod lekara i žali se da su joj se pojavili zeleni krugovi na unutrašnjoj strani butina. Svuče se, doktor je pregleda i ne može nikako da se doseti kakva bi to bolest mogla da bude. Najzad se udari po čelu:
• Da li Vaš momak nosi minđuše?
• Da.
• E pa, ... utrapili su mu lažno zlato ...

Kaže učiteljica:
• Perice, kaži jednu prostu rečenicu.
• Jovica jede govna!
• To je nepristojno. Treba da kažeš prostu, a ne prostačku rečenicu!
• Je l' može ovako: Jovica jede pitu?
• Odlično. A sad kaži zašto je ova rečenica prosta?
• Zato što je pita od govana!

Donela učiteljica likovnog skulpturu gole devojke i pita učenike:
• Marice, šta ti vidiš na ovoj skulpturi?
• Izražena ramena i pozu, učiteljice.
• Ivice, šta ti vidiš?
• Sise, učiteljice.
• Izlazi napolje, sram te bilo!
• Perice, ti?
• Izlazim, izlazim ...

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Kaže baba unuku koji igra igrice:
• Uh, bre dete, ta vaša generacija je mnogo zavisna od tehnologije!
• Ćuti baba, imaš pejsmejker!

Šta je to Afrički rulet?
• Kad te pet crnkinja oralno zadovoljava, a ti ne znaš koja je ljudožder.

Sretnu se Euro, Dolar i Dinar, i počnu da se razmeću pričama o svojoj sličnosti sa nekim životinjama.
Kaže Euro:
• Ja sam kao tigar! Ja kad skačem, skačem nezadrživo, silovito, rušim sve pred sobom ...
Na to će Dolar:
• Ja sam kao antilopa. Kad ja skačem, skačem visoko i daleko, skačem elegantno ...
Na kraju će Dinar:
• A ja sam kao lav!
• Otkud ti kao lav?
• Pa lepo, kad vi skočite, ja RIKNEM.

Vozili se Tadić i Mesić vozom. Pored Mesića stoji neka velika džukela. Pita Tadić:
• Što si poveo tu svinju sa sobom?
Mesić odgovara:
• To nije svinja to je moj pas Džeki.
Kad će Tadić:
• Ćuti Mesiću, pričam sa Džekijem.

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije:
• Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ...
• Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Kao mali, bojao sam se mraka. Sada, kada vidim račun za struju, bojim se svetla.

Ulazi u kafanu crnac sa ogromnim papagajem na ramenu:
• Gde si nabavio to čudo? - upita ga konobar.
• U Africi, ima ih na milione - odgovori papagaj.