VICOTEKA

Vozi Mujo bicikl i sretne Hasu. Haso upita:
• Otkud ti bicikl?
• Od susjede.
• Kako to, od susjede? - upita Haso.
• Idem ja šumom i sretnem susjedu kako vozi bicikl ... odjednom se
skine, baci haljinu na jednu, a bicikl na drugu stranu, pa mi reče - "Uzmi, Mujo, što ti srce želi!" - I ja ti, brate, uzmem bicikl!
• Pa dobro si napravio ... šta će ti haljina!! - odgovori Haso.

Sretnu se dvojica prijatelja. Prvi se požali:
• Ne znam šta da radim sa taštom. Prava je veštica.
Prijatelj ga upita:
• Pa jesi li probao da joj napakostiš?
• Ma, jesam.
• A kakvu pakost si smislio?
• Dao sam oglas u novinama sa njenim brojem telefona: „Seksualne usluge – jeftino!“
• Pa šta je bilo?
• Veštica je već kupila novi mercedes.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

• Grudi ili butine?
• Ma samo da je dobra osoba, ali ono ... da ima dobro dupe.
• Ovo je mesara mladiću, hoćete li grudi ili butine?

Posle obilaska španskog grada, turista završi u jednom restoranu. Dok je ispijao sangriju, primeti kako konobar gostu za susednim stolom servira ogroman tanjir s nekim specijalitetom koji ne samo da je dobro izgledao, nego je i sjajno mirisao, pa brže bolje upita konobara:
• Šta vam je to?
• Senjor, imate odličan ukus, to su testisi bika koji je stradao na jutrošnjoj koridi. Pravi specijalitet!
• Moram to probati, donesite i meni jednu porciju.
• Žao mi je senjor, to služimo samo jednom dnevno, imamo svakoga jutra samo jednu borbu s bikom, ali ako hoćete, mogu vas rezervisati za sutra.
Turista potvrdi, i sutradan, kad je ponovo došao u restoran, jelo je bilo spremno. Nakon što ga je dobro osmotrio sa svih strana i pojeo par zalogaja, pozove kelnera:
• Ovo je stvarno jako dobro, ali vidim da je danas porcija puno manja u odnosu na onu porciju od juče?
Konobar slegne ramenima:
• Si, senjor. Ponekad i bik pobedi!

Kako Saša Matić muva devojku?
• Čuo sam da si lepa.

Šta dobiješ kada ukrstiš zmiju i ježa?
• Dva metra bodljikave žice.

Idu dva Ciganina uzbrdo u konjskim kolima i najednom konj prdne. Jedan Ciga pita drugog:
• Šta to kandela?
• Kandela lamela - odgovori drugi.

Došao Mujo kući sa posla, radostan, umire od veselja. Pita ga Fata:
• Jel' mačak što si radostan danas?
Mujo će:
• Ma 'nako, baš danas sam svratio do trafike i kupio sam olimpijske kondome pa ćemo ih večeras isprobati.
• Olimpijski kondomi? Nikad nisam čula za tako nešto!
• Ma nisu ništa posebno, jedino je razlika što ih možeš kupiti u tri boje zlatnoj, srebrnoj i brončanoj.
• A koji si ti kupio? - upita ga Fata.
• Pa zlatni naravno! - ponosno će Mujo.
• Ma mog'o si kupit srebrni, nisi baš trebao zlatni! - ljutito će mu Fata.
• A što to? - začuđeno upita Mujo.
• Pa da bar jednom svršiš drugi!

Mujo govori Hasi:
• Moja žena je anđeo!
A Haso će njemu:
• Blago tebi, moja je još živa!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.