VICOTEKA

Juri Mujo 200 kilometara na sat sa plavušom u automobilu i ona viče:
• Nemoj, Mujo, smanji, molim te! Ako poginemo, stara će mi srati!

Pita učeljica:
• Deco, što kasnite na čas?
Perica će na to:
• Zato što je zvonilo pre nego što smo ušli.

Došao narkoman kod doktora pa kaže:
• Doktore imam jednu dobru vest i jednu lošu vest.
• Koja je dobra? - upita doktor.
• Ostavio sam drogu.
• Pa to je sjajno! - uzviknu doktor.
• A koja je loša?
• Ne znam gde sam je ostavio.

Stoje dva klinca ispred Pikasove slike u muzeju i komentarišu:
• E, ubiješ me ako ovome nisu drajveri na printeru otišli u materinu!

Utrči Haso u kafić:
• Mujo! Neko ti je ukrao auto!
• Jesi li video ko je to bio?
• Ne, ali zapisao sam registraciju.

Fata nad stolom razvlači kore za pitu, nagla se i, da prostite, dobrano naguzila. Dоšao Mujo s posla, ugleda Fatu kako mlati guzovima, zadigne joj suknju i na brzaka kresne. Fata se okrene, pogleda u Muju i kaže:
• Ih, bolan, što si brz, već gotovo, a ni koru još nisam uspela razvuć!
A Mujo reče:
• Ma može i duže, samo žurim, trebo je Haso doć po bicikl!
Fata:
• Pa bio je već.
Mujo:
• I, jel se dugo zadržao?
Fata:
• Pa kako da ti kažem ... 4 kore!

Razgovaraju dve plavuše:
• A onda mi je rekao kako je prvo mislio da sam farmaceutkinja! Znaš li šta je to?
• Ne znam.
• Nisam ni ja znala, ali sam mu za svaki slučaj opalila šamar.

• Perice, dođi da pomogneš majci u kuhinji!
• A čarobna reč mama?
• Ako ne dođes, isključiću ti Internet!

• Gde stanuješ, mali? – strogo upita policajac malog Pericu, koji je loptom razbio komšijin prozor.
• Nigde – pokušava mali Perica da se izvuče.
• A ti? – upita policajac Ivicu, koji je igrao fudbal sa Pericom.
• Odmah pored njega - odgovori Ivica.

Ne usisavajte kuću sa slušalicama u ušima. Upravo sam završio sa usisavanjem cele kuće i potom shvatio da usisivač nije bio uključen!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...