Kočnice za FAP-a

Međunarodno takmičenje vatrogasaca. Nagrada za 1 mesto - 100.000 € Situacija sa zapaljenom zgradom: 1. Američki vatrogasci stupaju u akciju ... vozila zauzimaju položaje oko zgrade ... požar ugašen za 25 minuta. 2.Nemački vatrogasci ... isti scenario ... vozila oko zgrade ... vatra ugašena za 23 minuta. 3. Bosanski vatrogasci ... vatrogasni FAP uleće kao furija pravo u prizemlje zapaljene zgrade probijajući zid, iskaču vatrogasci iz kamiona i udaraju lopatama, jaknama, bacaju zemlju, galama, vika, jauci ... vatra ugašena za 6 minuta. Okupljeni novinari pitaju bosansku ekipu: • Neverovatan poduhvat, na šta ćete potrošiti osvojenu nagradu? jedan od vatrogasaca odgovara: • Paaa, ... prvo ćemo morati da kupimo kočnice za FAP-a, mater jebem i njemu i onom što ga je sjebao!

Mujo došao po Hasu mrtvačkim kolima, da izađu u grad. Haso, kad je video vozilo, prozbori: • Bolan Mujo, ja ti tu ne ulazim! Mujo: • `Ajde Haso ne budali, ljudi umiru da uđu u njih, a ti mi tu nešto kenjaš!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ulazi deda u autobus i moli nekog dečka da mu ustupi mesto, žaleći mu se kako ga bole noge. Mladić mu odgovara: • Jesi li ti ustajao starijima dok si bio mlađi? Starac odgovara: • Da, još kako! A mladić će na to: • Pa zbog toga te i bole noge!

Pored male devojčice u avionu sedi menadžer jedne velike kompanije. Okrene se prema njoj i kaže: • Ne bi li mi malo razgovarali? Čuo sam da vreme u avionu prođe brže, ako se razgovara sa saputnicima! Devojčica, koja je upravo otvorila knjigu, zatvori je, okrenu se prema njemu i kaže: • O čemu bi hteli da razgovaramo? • U stvari, ne znam ni sam - kaže menadžer - Kako bi bilo da govorimo o nuklearnoj energiji? • U redu - kaže devojčica - to bi bila zanimljiva tema! Ipak mi dozvolite da Vas pre toga ja nešto pitam! ... Konj, krava i srna jedu jedno te isto - travu! Međutim, srna izbacuje iz sebe sitne kuglice, krava pljosnate kolače, a konj izbacuje loptaste komade suve trave. Zašto je to tako? Nakon kraćeg razmišljanja menadžer reče: • Ne znam kako da to razumem! • Smatrate li se onda dovoljno kompetentnim da govorite o nuklearnoj energiji, kada ništa ne znate ni o običnim govnima?

Na kraju školske godine pita majka Pericu: • Perice, kako je bilo danas, poslednjeg dana školske godine? • Osećao sam se kao general. • Kako to, kao general? • Stajao sam mirno i posmatrao svoje jedinice.

Priča mala Cigančica: • Ulazim u prodavnicu i lepo piše: "Zgrabi Snickers" ... ja zgrabila, a murija za mnom!

Kaže Mujo Sulji: • Spavao sam ti sa ženom. A Suljo će njemu: • Ja sa tvojom nisam oka sklopio.

Ostavio sam laptop na podu. Moja baba je pomislila da je to kućna vaga. Sve u svemu, baba mi je teška 500 evra.

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro. • Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim. • Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah. • Mama kaže, a? A plače li majka? • Ne. • Kuku, neko mi je moj umro.

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače: • Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam? • Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji. Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže: • A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad? • Pa nisam znala šta si nacrtô. • E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!